Бивши градоначелник, министар, оснивач СРС... Ко је био Милорад Мирчић који је данас преминуо у Новом Саду? Његове речи о Билу Клинтону се и даље памте

Мирчић је рођен 22. фебруара 1956, био је градоначелник Новог Сада од 1993. до 1994. године и министар за српску дијаспору у влади Републике Србије од 1998. до 2000. године, а више пута је биран на јавне функције на републичком, покрајинском и локалном нивоу.

"Српска радикална странка с великом тугом обавештава јавност да је оснивач и потпредседник Странке Милорад Мирчић преминуо у Новом Саду у шездесет и деветој години", саопштено је данас из ове странке.

Рани живот и приватна каријера

Мирчић је рођен у селу Малешевци, у тадашњој Народној Републици Босни и Херцеговини у Федеративној Народној Републици Југославији. Дипломирао је инжењерство, специјализовао се за област синтетичких полимера, и дуги низ година је радио у Новкабелу.

Политичар

Мирчић је изабран у Скупштину града Новог Сада на локалним изборима у Србији у децембру 1992. године. Након гласања, српска радикална странка је формирала локалну администрацију уз подршку Социјалистичке партије Србије (СПС). Мирчић, тада мало познат у политичким круговима, изабран је за председника скупштине, позицију која је у то време била еквивалентна градоначелнику. Његов мандат је почео истог месеца када је Бил Клинтон инаугурисан за председника Сједињених Држава. Мирчић је привукао извесну озлоглашеност рекавши да има две предности у односу на Клинтона: млађи је и привлачнији и никада није преварио супругу.

Док је био на функцији, Мирчић је надгледао кампању за уклањање имена Тита и других званичника из комунистичке ере из градске инфраструктуре и замену именима других личности из српске прошлости, укључујући четничке званичнике попут Петра Бојовића. Такође је уклонио вишејезичне натписе града, повећао употребу ћириличног писма и побратимио Нови Сад са Илиоуполијем у Грчкој.

Мирчић је поражен на гласању о неповерењу у јуну 1994. године, пошто је до тада изгубио подршку Социјалистичке партије. Писац који симпатише радикале сугерисао је да је Мирчићева континуирана подршка снагама босанских Срба у рату у Босанској Републици, када је српска влада ускраћивала помоћ и снабдевање Републике Српске, допринела његовом паду.

Парламентарац

Мирчић је освојио шесто место на изборној листи СРС за Нови Сад на општим изборима у Србији 1992. године, који су се одржали истовремено са локалним изборима у децембру 1992. године.[4] Радикали су освојили десет места у тој дивизији, а Мирчић је био укључен у делегацију своје странке за скупштину. Од 1992. до 2000. године, изборни закон Србије прописивао је да се једна трећина посланичких мандата додељује кандидатима са успешних листа по нумеричком редоследу, док се преостале две трећине расподељују међу осталим кандидатима по нахођењу странака спонзора. Уобичајена пракса је била да се ови други мандати додељују ван редоследа. Мирчићева позиција на листи није му давала аутоматско право на мандат.

Владајући социјалисти су победили на изборима 1992. године, али нису успели да освоје већину са 101 местом од 250. Радикали су завршили на другом месту са седамдесет три места. Иако је СРС технички била у опозицији за парламент који је уследио, у почетку је сарађивала са социјалистима у неформалном савезу. Међутим, партнерство се до краја 1993. године претворило у непријатељство, и нови избори су расписани за децембар те године.

У септембру 1994. године, Мирчић је пореметио рад Скупштине захтевајући хитну расправу о недавном хапшењу лидера Радикалне странке Војислава Шешеља. Када је он одбио да уступи реч, председник скупштине Драган Томић је прекинуо седницу.

Руководство отцепљене Српске радикалне странке – Никола Пашић (СРС-НП) оптужило је Мирчића и још двојицу посланика СРС да су физички спречили дисидента Српске радикалне странке Александра Ђурића да уђе у скупштину у јулу 1995. године.[14] Истог месеца, Волстрит журнал је цитирао Мирчића како на митингу Радикалне странке каже: „Желим да створим земљу звану Велика Србија, са једним парламентом, једним председником, једном војском. Нећемо стати док наши непријатељи не буду згњечени“.

Године 1996, након завршетка рата у Босни, Мирчић је одржао конференцију за новинаре на којој је оптужио српског председника Слободана Милошевића да планира атентат на лидера босанских Срба Радована Караџића, „јер се плаши да би Караџић могао да оде у Хаг (трибунал за ратне злочине) и тамо исприча многе непријатне ствари“.

"Милорад Мирчић био је истакнути функционер Српске радикалне странке којој је остао одан до последњег дана. Обављао је разне страначке функције од председника Градског одбора Новог Сада, председника Јужнобачког окружног одбора до потпредседника Српске радикалне странке. Српски радикали ће се сећати Милорада Мирчића као поузданог и искреног сарадника и пријатеља", наводи се у саопштењу СРС.

О месту и времену сахране јавност ће бити накнадно обавештена.

Србија Данас/Телеграф