Блокадерски блок се распада пред очима јавност: Нереалне политичке амбиције "растуриле" опозицију

Оно што су до јуче покушавали да представе као јединствен и монолитан фронт, сада се пред очима јавности распада под теретом сопствених контрадикција, сујета и политичких амбиција. Централно место у општем расулу заузима такозвана студентска листа, која је месецима гурана на пиједестал као наводно чисто, ново и спасоносно решење за опозициону сцену.

Међутим, чак је и у самом блокадерском кругу постало неодрживо да се такав концепт брани! Све је више гласова који отворено говоре оно што се доскоро шапутало - да је студентска листа у суштини мачка у џаку, без јасног програма, без политичке одговорности и без икаквих гаранција да иза "независне" фасаде не стоје стари центри моћи, интересне групе и амбициозни каријеристи.

У овом тренутку посебно иритира чињеница да се студентска листа представља као морално надмоћна у односу на све остале, а истовремено изостају одговори на кључна питања, а то су: ко доноси одлуке, ко сноси одговорност и каква је стварна визија државе коју нуде и управо та празнина постаје главни окидач унутрашњих сукоба, сматрају саговорници Курира.

Расподела колача

Кад су схватили да их овај концепт анонимности, скривања и безидејности политички угрожава, из редова опозиције су све чешћи и жешћи напади на тзв. студентску листу. Функционери и страначки лидери који годинама граде своје политичке каријере сада не крију незадовољство тиме што би требало да се повуку у други план и препусте простор нечему што ни сами не разумеју до краја. У тим критикама више нема рукавица - говори се о импровизацији, политичком авантуризму и покушају да се преко студентског имена замаскира озбиљан недостатак идеја и лидерства.

Последњи јавни иступи потпредседнице Странке слободе и правде Маринике Тепић и првог човека те странке Драгана Ђиласа јасно указују на тај раскол унутар блокадерског покрета. Они сад све гласније прозивају појединце који гравитирају око концепта тзв. студентске листе, а на питање зашто не подрже ту листу, Ђилас је недавно одговорио контрапитањем: "Шта да подржим? Људе који ће бити на листи, а за које не знам ко су, који ће правити своје странке и треба да буду у власти четири године, а једни су за ЕУ, други су против, једни су за либерални капитализам, други за социјалдемократске принципе, једни сматрају да Србија треба да се наоружава, а други као ССП сматрају да Србија треба да улаже у образовање."

Немања Завишић из Центра за друштвену стабилност каже за Курир да је било очекивано да дође до разилажења странака прозападне опозиције и блокадерске листе, јер се опозиција, како се избори ближе, осећа све више угрожено.

- Јасно им је да такозвана студентска листа, чију ни политику ни представнике и даље не знамо, нема намеру да уврсти припаднике садашње опозиције на своју листу, јер их сматрају потрошеним и компромитованим. С друге стране, опозиција не жели бланко да подржи ту студентску листу, а која је листа без студената, јер немају намеру да подрже да неки анонимни блокадери буду посланици у Скупштини, а себе и своје партијске другове да изоставе. Јасно је да је сада у фокусу расподела колача у опозиционим редовима, што не изненађује од оних који би власт да врше власти ради, без политике и конкретног програма и понуде грађанима Србије. Озбиљну политику и план тренутно нуде само председник Србије Александар Вучић и Српска напредна странка - оцењује Завишић.

Јединствена ситуација

Политички аналитичар Бранко Радун објашњава за Курир да је ово јединствена ситуација, јер нигде у свету не постоји сличан пример као што је овај у Србији да неко крије са ким и са чим излази на изборе.

- Опозиција ни раније није толерисала што блокадери из студентских редова имају некакву мистериозну листу за изборе. Одавно то њима смета, али сад је све отишло предалеко и неће више да ћуте. Они, очигледно, не могу да се договоре. И није реч само о томе да се објаве имена са те листе, већ ми заправо појма немамо ништа о њиховом програму, идејама, решењима... То нема нигде у свету! Не постоји опција да се изборна листа објави кад се распишу избори. Иза свега стоји намера да се опозиција натера да се самопензионише. Дакле, студенти блокадери покушавају да натерају опозицију да подржи њих, а то практично значи да се угаси. Звучи сулудо, али ако тај предлог потиче од некога иза кога стоји неко много моћнији, онда добијамо сасвим другачију ситуацију. Странци гурају ту причу. Није се сигурно један студент сетио да преко некакве студентске листе изађе на изборе. Пре ће бити да неки страни центри моћи покушавају да пензионишу актуелну опозицију или убаце неке нове, погодне људе у опозиционе редове. Такав маневар не може да се изведе без новца, утицаја и моћи - сматра Радун.

Србија Данас/Курир