БРНАБИЋ ДИРЕКТНО ИЗ БЕРЛИНА: Ово је ЈЕДИНО решење за Косово!

Премијерка Ана Брнабић изјавила је вечерас у Берлину да је решење за питање Косова и Метохије у компромису, а да је за њу компромис - нека тачка између тога да је Косово Србија и тога да је Косово независно и да ће га Србија само признати.

- Компромис је између те две стране. Али, ако неко инсистира да је Косово независно и да ће Србија само да га призна, то неће десити, већ ће Београд наставити да инсистира на томе да је Косово Србија - рекла је Брнабић у Берлину, на Европском форуму “Србија у ЕУ”, у организацији Фондације Конрад Аденауер.

Вулин о СРАМОТИ међународне заједнице: Вучићу је било најтеже на Дан победе

Она је истакла да је пандорина кутија отворена пре 10 година, када је Косово прогласило независност мимо свих демократских принципа.

- Ми покушавамо да је затворимо и то ће бити тешко. Не знам да ли ће бити могуће, ја бих волела да нађемо компримис и да се сви заједно померимо у будућност - рекла је Брнабић.

Премијерка је подвукла да Косово није исти случај као Хрватска, БиХ, Словенија или Македонија, јер су то биле признате републике у оквиру СФРЈ, док је Косово и Метохија увек било интегрални део Србије.

Како је рекла, Косово је тешко и, пре свега, емотивно питање.

Брнабић је подвукла да је Србија данас у много другачијој ситуацији него пре пар година, захваљујући пре свега председнику Републике Александру Вучићу, који је у свом говору на инаугурацији рекао да, када размишљамо о будућности Србије и Балкана, морамо са собом да отворимо интерни дијалог о Косову и на који начин желимо да решимо то питање.

КРАЈ! СРБИЈА РАЗБИЈА ЛАЖНУ ВЛАДУ КОСОВА! Харадинај је ГОТОВ! Понуда која је УСПАНИЧИЛА Албанце!

Указала је да замрзнути конфликт никако није добро решење, које ће нас увек вући уназад.

Брнабић је рекла да се понекад осећа као да је затворена у “шизофреној” политици када на једном састанку говори колико Србија може да напредује захваљујући четвртој индустријској револуцији, а након тога иде на састанак који се тиче инцидената и напада на Србе на КиМ.

- То је политика 19. века и док не решимо то питање, бићемо затворени између политике 19. и политике 21. века. Зато мислим да је решење у компромису - подвукла је председница српске владе.

Циљ Србије ЕУ, уз регионалну сарадњу и стабилност

Председница Владе Србије Ана Брнабић учествовала је вечерас на Европском форуму "Србија у ЕУ" Фондације Конрад Аденауер у Берлину, где је поручила да је стратешко опредељење Србије чланство у Унији, а од суштинске важности за земљу очување стабилности и развијање регионалне сарадње.

- Приоритет и стратешки циљ коме тежимо је чланство Србије у ЕУ. Ако имамо неку ствар у којој постоји континуитет, то је свакако Србија у ЕУ и у тај циљ улажемо много ресурса, знања, времена, енергије. Чини ми се да релативно брзо идемо ка том циљу, али морали би и брже - рекла је Брнабић.

Закон о безбедности од зрачења пред Скупштином

Она је навела да је 2025, као година потенцијалног уласка Србије и Црне Горе у ЕУ, достижан, али веома амбициозан, и не зависи само од нас, већ и од ЕУ.

Додала је да је свесна скептицизма неких чланица према проширењу и да то лично разуме, јер би и она, после два прилично неуспешна или бар јако тешка круга проширења била скептична око додатног прошрења Уније, те да је зато на онима из региона да покажу да се реформе заиста имплементирају и покажу да ће проштирењем добити и сама Унија.

- Да ће добити додатни мир, стабилност, безбендост и економски напредак и енергију - подвукла је Брнабић на форуму.

Истакла је да процес европских интеграција почива на три стуба - економски напредак, јава управа и владавина права.

ПАЛА ОДЛУКА! ЕУ одредила КРАЈЊИ РОК за решење КОСОВА! Свему ускоро долази КРАЈ!

- Економска стабилност чини земљу поузданим партнером. Јавна управа мора да буде ефикасна, транспарентна, у служби грађана и привреде и јаких институција. Владавина права значи ефикасно, одговорно судство, сарадњуу са медијима и слободне медије, бробу против организованог криминала и корупције, сарадњу са цивилним сектором -  рекла је Брнабић.

Њена оцена је да се највише урадило у економији - 85 одсто, о области реформе јавне управе око 50 одст, док је, када је реч о владавини права, урађено тек негде око 30 одсто реформи.

Подсетила је да је Србија отворила 14 и привремено затворила два поглавља, те да до децембра очекује отварање још неколико поглавља.

Брнабић је додала да су највећи изазов за Србију поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права, док је поглавље 35 о Косову најтеже питање које ћемо морати да решимо до тренутка када будемо били спремни за чланство, а ЕУ спремна за додатна проширења. Премијерка Србије је указала да је не само за нашу земљу, већ и за цао регион важно питање регионалне сарадње, вођено "Берлинским процесом", који је иницирала управо немачка канцеларка Ангела Меркел.

Сарадња води стабилнијем и предвидљивијем региону, подвукла је Брнабић. Како је рекла, не слаже се са колегама са Западног Балкана који инсистирају да ЕУ каже када ће отворити врата за нове чланове, иначе ће се, у супротном, окренути другој страни. 

ХАРАДИНАЈ ОБЈАВИО ЕКОНОМСКИ РАТ СРБИЈИ! Злочинац најавио ЈОШ ВЕЋИ порез на српску робу!

- За Србију то не важни. Србија нема план Б. Србија зна зашто жели да буде у ЕУ - поручила је Брнабић.

Она је истакла да је за њу ЕУ мировни пројекат, који је Европи обезбедио деценије мира, која је заснована на вредностима које сви желимо да делимо, али и пројекат који доводи до економског убрзања.

- Важно је да прво завршимо наше реформе и онда постанемо чланица ЕУ. Ако постанете постане чланица, а нисте спремни, што се дешавало, онда је то ''лосе-лосе'' ситуација и за Унију и за саму нову чланицу -  рекла је Брнабић.

Брисел гура лажну државу у ЕУ на мала врата!? Познато кад ће Приштина добити визну либерализацију

Она је захвалила Немачкој на подршци Србији ка ЕУ, као и на иневстицијама у нашу земљу. Указала је да Србија и Немачка имају потпуно различито мишљење по питању Косова и начина на којим би могло да се дође до дугорочне нормализације односа Београда и Пришстине, али да то неслагање не значи да то узимамо за зло, већ да покушавамо да објаснимо засто нормализација треба да буде другачија него што Немачка замишља.