Брнабић: "Привреда и влада се суочавају са кризом и само заједно можемо да постигнемо неке резултате"
Јавна предузећа и даље вуку нашу економију на доле
Премијерка Ана Брнабић изјавила је да се привреда и влада заједно суочавају са кризом и да само заједно могу да остваре резултате, као и да убрзани развој можемо да постигнемо даљом дигитализацијом и улагањем у биотехнологије, биомедицину и вештачку интелигенцију. Брнабићева је на затварању 29. Копаоник бизнис форума, које се догодило данас, честитала Савезу економиста Србије на још једном успешно организованом КБФ и истакла да је тај форум са својим закључцима важан јер већ годинама фукнционишемо у кризном менаџменту.
ВЛАДЕТА ПОНОВО КОНТРАДИКТОРАН: Заборавио шта су његови пајтоси и он радили док су били на власти, па за исто осуђује друге (ВИДЕО)
СРБИЈА НАСТАВЉА УЗЛАЗНОМ ПУТАЊОМ: Председник Вучић објавио снимак о напретку земље (ВИДЕО)
Прелиставање дневних новина за 10. март 2022. године
– Привреда и влада се заједно суочавају са кризом и само заједно можемо да постигнемо неке резултате. И зато увек пратим закључке КБФ који су добре смернице за владу – поручила је Брнабићева на Копаонику.
Она је рекла да су сви, 1. јануара, мислили да је најгоре прошло и да када су видели шта је било у тој години очекивали да ће 2022. бити много боље, али да је онда дошла нова криза и рат у Украјини.
Говроћи о постигнутим резултатима владе, подсећа да је 2014. била фискална консолидација коју је покренуо председник Александар Вучић и да је од 2017. био постављен циљ да се обави транзиција наше економије са радно заснованих инвестиција, што је тада било неопходно због запошљавања људи, на економију засновану на знању и иновацијама.
Како је рекла, три су кључна резултата владе – развој иновација и нових технологија како не би били препознати као земља јефтине радне снаге већ као земља иновативних и паметних људи где се улаже у истраживање и развој.
– ИКТ сектор је имао извоз већи 1,8 милијарди евра, што је био наш најважнији извозни сектор, са навјећим извозним потенцијалом и имали смо ту суфицит већи од 1,3 милијарди евра.
Брнабићева је рекла да је други највећи економски резултат наш економски раст који је износио у 2021. од 7,4 и 7,6 одсто и да ће се тек крајем године знати прецизно колико је износио.
Подсетила је да је пад БДП-а у 2020. био свега 0,9 одсто.
Како је рекла, трећи највећи резултат је постигнут у владавини права и усвојеним уставним амандманима, што је прошло прилично незапажено.
– Када питате привреду, правосуђе је био проблем, дуги судски процеси, па смо за велике стране инвестиције морали као држава да гарантујемо да ће у било каквом судском поступку бити релевантна међународна арбитража – рекла је премијерка и додала да су тим амандманима отворена врата за независно правосуђе без политичких утицаја.
Брнабићева је, у разговору са чланом Председништва Савеза економиста Србије Драганом Ђуричином, на питање шта је остало за нову владу да уради, рекла да је то свакако чланство у Светској трговинској организацији, јер је то јако важно за заштиту наше привреде и њену конкурентност.
– Да смо били чланица СТО много боље би решавали увођење квота на челик који је увела ЕУ, имали бисмо велики адут у рукаву – нагласила је Бранбићева и додала да СТО није био приортет јер је држава морала да се бори са ковид пандемијом.
Друга ствар је, каже, даља реформа јавних предузећа која и даље вуку нашу економију на доле.
Каже да је усвојена стратегија о управљању предузећима у државном власништву и акциони план, али да се није много одмакло.
На питање шта би требало да буде у фокусу за даљи развој, Брнабићева је рекла да смо улагањем у дигитализацију надокнадили 10 или 15 година заостатка у односу на друге земље, као и да смо дошли на свега око 15 година заостатка у односу на Немачку.
Када је реч о демографским проблемима Брнабићева је рекла да држава даје велику помоћ породицама са децом и покушава да побољша услове живота грађана, али да то не значи само раст плата, већ и боља живота средина и квалитет образовања.
Нагласила је да је и повратак наших људи из иностранства, посебно оних високо образованих, огроман потенцијал за развој.
Премијерка напомиње да и даље имамо проблем са великим одливом мајстора и занатлија, на пример, вариоца, столара, возача…
Говорећи о зеленој транзицији, рекла је да је Србији потребно 13 до 15 милијарди евра како би достигли најбоље европске стандарде, а то значи и улагање у канализацију, пречишћавање отпаних вода, трансферне станице за отпад и филтере за термоелектране.
– Ту нисам урачунала и истраживање за развој зеленог водоника, чему морамо да посветимо много више пажње – навела је она.
Брнабићева је казала да би Србија могла да доведе и инжењере и програмере из Русије и Белорусије и других земаља из кризног подручја и да искористи за свој раст.
Поручила је да би у Србији требало да буде више јавно-приватних партнерстава и то посебно у сектору енергетике, јер нам она могу донети нова партнерства.
Драган Ђуричин је рекао да живимо у веома сложеној кризи која је кренула са кризом светског неолиберализма и додатно се се продубила са другим кризама, ковидом, али и економским и правим ратовима у претходном периоду.
Он је рекао да је дошло до стагфлације на глобалном нивоу и инфлационог раста пре свега у финансијском сектору у 2021.
– Влада Србије је све ово време примењивала кризни менаџмент али није губила визију одрживог и инклузивног развоја до 2030. године – навео је Ђуричин и додао да је влада остварила значајне резутлате.