"Желела сам да бар умре у својој земљи" Марија Павковић о последњим данима оца

Генерал Небојша Павковић преминуо је у 79. години у Београду. У главни град Србије слетео је 28. септембра 2025. године, након полетања из Финске. Његова ћерка Марија Павковић изјавила је да дијагностика била значајно закаснела, с обзиром на то да у затвору нису утврдили од чега њен отац болује месецима. Након његовог доласка изјавила је да не очекује да он магично оздрави, али ако умре, бар ће умрети окружен својом породицом.

Она је никада није одустала од борбе за свог оца, а један детаљ који је недавно испричала дирнуо је многе - генерал Небојша Павковић сањао је исти сан који га је морио, о чему се поверио ћерки Марији. Она је недавно о томе и проговорила, након што се њен отац, у јако лошем здравственом стању, вратио у Србију.

- Пар пута, у различитим ситуацијама, ми је рекао да сања исти сан. Да долази у Србију и да га нико не чека... Вероватно је мислио да су га заборавили, јер су сви изашли, а он је остао и никако није било шансе да га пусте. То је сањао и тужно је о томе причао и стално је негодовао - тражећи ревизију поступка, да не остане забележено у уџбеницима историје то да он има етикету ратног злочинца - казала је она.

Генерал Небојша Павковић је био осуђен на 22 године затвора пред Хашким трибуналом 2009. године, а пресуда је потврђена 2014. године. Павковићу се стање погоршало у другој половини јула месеца ова године, а његова ћерка испричала је да је третман у затворској болници био гори него у матичном затвору у којем је и био смештен до погоршања стања.

Због тешког здравственог стања пребачен је у Београд на Војномедицинску академију (ВМА) ради наставка лечења.

- Уверавали су нас да није ништа озбиљно. Он је тада крио и није говорио мени да не једе. Не воли да се жали, увек се прави да је све добро. Данас да га питате, рекао би да је добро, не воли сажаљење и не воли да га гледамо као слабог. Када је изгубио свест, други затвореници су помогли и стражари су га спровели до амбуланте. Нисам знала да он тада већ није јео десетак дана. Када је изашао, рекао ми је и ја сам мислила да су можа проблеми са шећером, притиском, апетитом, нисмо знали шта се дешава. Након тога му често није било добро, а нису хтели да га спроведу у болницу. Писали смо и ја, адвокат, амбасада, да питамо зашто га не спроводе у болницу - рекла је она.

 Он је само лежао, није јео, није пио. Одлучили су да га спроведу у праву болницу у неком мањем месту. Обавестили су нас о озбиљности ситуације, а дошло је до тога да је алармантно. Када сам схватила да је у градској болници где могу да га видим, није у затвору, ја сам одлучила да одем тамо. Анксиозност долази од нечињења, ако имате неку тешку ситуацију, желите да кренете у акцију, боље се осећам него да седим и телефонирам. Тада сам одлучила да дођем до њега и видим извештаје, шта се тачно дешава - рекла је ћерка по његовом доласку у Београд.

Марија Павковић рекла је тада да није очекивала да ће он магично оздравити када крочи на тло Србије, али је желела да се врати у своју земљу:

- Мислила сам да или има шансе да се болест стави под контролу, да му буде боље, а уколико нема шансе, бар ће умрети окружен својом породицом и људима који га воле, а не сам, закључан у ћелији, у месту где нико не разуме његов језик и не труди се да преведе шта има да каже. Само сам размишљала да је њему лоше, мени када је лоше прија ми пажња, да ми неко да чај, а замислите да сте у таквим боловима, да имате ту болест и лежите сами, закључани у соби по цео дан. Верујете да ћете умрети ту сами, ни криви ни дужни, без подршке и неког да вас држи за руку и помогне вам - рекла је Павковковић.

Подсетимо, Небојша Павковић, генерал-пуковник Војске Југославије је у периоду од 2000. до 2002. године обављао дужност начелника Генералштаба Војске Југославије, а током рата на Косову и Метохији 1999. године обављао је дужност команданта Треће армије Војске Југославије. Хашки трибунал га је 2009. године осудио на 22 године

Пензионисани генерал вратио се у Србију, након што је Међународни резидуални механизам у Хагу донео одлуку о његовом превременом пуштању са казне од 22 године затвора, и то због угроженог здравстеног стања.