"ВОЉУ НАРОДА НЕЋЕ ПРОМЕНИТИ ЈЕР ЈЕ ОНА ИСКОВАНА У РАТОВИМА, СТВОРЕНА МАЧЕМ И ОГЊЕМ" Вучић: Џаба им стотине авиона, кад нису знали шта је јуначко, српско срце (ВИДЕО)

- Ваше светости, поштовани председниче Републике Српске и драги пријатељи, господине Додик, поштоване породице и потомци страдалих припадника војске, полиције и цивила за време НАТО-агресије на Савезну Републику Југославију, данас, двадесет и шест година после НАТО-агресије, и као Србин, и као председник Србије, имам само један осећај – неограничени понос, истакао је на почетку председник Вучић, па додао:

- Данас, 26 година после НАТО агресије и као Србин и као председник Србије имам само један осећај - неограничени понос. Наравно, туга и жалост због страдалих, због свега кроз шта смо прошли, увек су ту, али без обзира на све што смо изгубили, нису нас победили. Зато што су нас напале силе НАТО-а, које имају 67 пута више становништва од нас и 228 пута већу територију од нас, и биле су тада 518 пута богатије од нас. И нисмо погнули главу, и нисмо пали да више никада не устанемо.

- И данас сам председник земље која је слободна, земље која сама доноси своје одлуке, која је суверена и независна. Земље која има своје достојанство и која може да каже да њом нико други не управља, већ њом управља народ. Зато све што се дешавало 99. године за нас није пораз, иако смо претрпели тешке губитке. Ми немамо чега да се стидимо. После свих тих бомби и после марионета које су касније приграбиле власт да пљачкају и буду нечије слуге, ми поново јесмо она Србија коју и те несреће јачају, коју жртве уздижу, коју сваки покушај присиле уједињује, подиже и чини још одлучнијом да буде своја на своме.

"Бол који су нам нанели пробудио је пркос, понос"

- Бол који су нам нанели је огроман. Убијали су нам децу, жене, труднице, старце, наше полицајце, наше војнике. Рушили су нам мостове, болнице, све што смо деценијама стварали. Растрзали нам државу, правили од нас оне које треба поништити, вечне кривце за које је свака казна примерена, па и она која значи смрт. Али, тај бол и сваки тај чин којим су се велики иживљавали над нама малима, производи нешто чему се нису надали. Пробудио је пркос, понос - нагласио је председник Вучић.

- И без обзира на оне који су годинама после тога у самој Србији наставили тај посао уништавања и понижавања, производи одлучност, тврду намеру да будемо сами своји господари, да поново изградимо све што су нам порушили, да имамо свој глас, своју вољу и створимо независну Србију, Србију која је поштована, Србију која се чује, Србију која има и не да своје достојанство и своју слободу. И, наравно, да многима то смета и данас. Наравно да не воле у свету силе, у свету без принципа, свету који не поштује Међународно право, већ само своје интересе. Баш оне који знају шта је принцип, оне који хоће независност, оне који не дају своју слободу. Смета им безобзирно на чињеницу да 13. годину већ Србија инсистира на миру и хоће да се такмичи само у економији. И у томе је до скоро побеђивала, док нас нису поново другим средствима напали - поручио је.

- Покушали су да на силу отму Србију и поново предају онима који су је урушавали на тацни. После 26 година, после толико крви, смрти, морамо јасно без одлагања да одговоримо на читав низ питања - хоћемо ли да пристанемо на уништење Србије, да поклонимо било коме своју слободу, да будемо независни или нечија марионета, да наставимо да будемо успешни или дигнемо руке од свега, раст или рецесију, веће плате или мрвице са богаташких столова, демократију или тиранију мањине кроз институте који никада у српској историји нису постојали, да у историји будемо запамћени као губитници или победници сваке невоље, Србију или нечију нахију, да бирамо сами или да нам други бирају? Свако од ових питања данас је пред нама, а ја као Србин и председник Србије осећам понос зато што знам одговор, знам да ћемо победити без обзира на њихово дивљање широм Србије и да она пристојна, вредна Србија никада неће дати себе, неће дати Србију - рекао је Вучић и додао да Србију нико неће поробити и од ње направити лутку.

- Власт ће у Србији добити само онај ко добије поверење народа и само на изборима. Вољу народа неће променити зато што је она искована у ратовима, створена мачем и огњем, окупана у нашој крви. Воља да се буде слободан, свој, да у Србији ствари буду по тој вољи и ниједној другој. Убијали су нам децу и нећемо и не смемо то заборавити.

- Хвала вам због тога што не мрзите и кад видите оне који нас мрзе, ми не смемо да узвратимо мржњом и одговарамо насиљем - ми ћемо да одговоримо својом вољом и упорношћу - истакао је Вучић.

- Србију у којој ће једног дана да се кају због свега онога што су радили у предходним данима и недељама. Вратићемо стабилност, мир и ред у потпуности у Србији само хоћу да ниједно дете због тога не заплаче.

- Хоћу да трпимо до крајњих граница, а ја знам да можемо. Не могу ни да вам кажем колико ми је тешко било пре неколико дана у Нишу.

Памтићемо све оно што су овој земљи урадили, додао је.

- Нека је вечна слава нашим херојима, џаба им стотине авиона кад нису знали шта је јуначко, српско срце - поручио је председник Србије Александар Вучић.

Председник Републике Српске Милорад Додик одржао је говор, истакавши на самом почетку да је много тужних дана у историји српског народа.

- Браћо и сестре, много је тужних дана у историји нашег народа. Несумњиво. ово је један од оних дана који некако што више пролазе, од године када су се десили, све више боле, зато што за све оне убијене у бомбардовању нико никада није одговарао. Неки су хтели да ово буде заборављено, да не постоји, да му можда једног дана одамо захвалност и све је изгледало да ће бити изгубљено, а онда се појавио један човек - Александар Вучић. И они су рекли: ово не сме да буде заборављено. Зато смо овде да обележимо чињеницу, да је тај НАТО савез у два наврата бомбардовао Србе и да је он то чинио без оклевања - рекао је Додик.

- Никада нећу заборавити оно одвратно лице оног шеика који је сваки дан славодобитно говорио колико су циљева погодили у Србији, али није говорио колико су Милица Ракић убили, него се поносио том огромном силом, за коју су сви знали да јесте тако. Правдали су своје злочине, а онда су се негде повукли. После њих су дошли неки други и кажу нам "па то је било давно". Не, није било давно. Ово боли, ово и данас боли. Боли зато што је неправда и зато што никада онај који је чинио неправду и злочине није одговарао.

- И зато је данас важно да се Србија врати себи, да скупи снагу и да поново постане јака. Да престане узимање њене снаге кроз испразна окупљања која немају ни циљ, већ само да се Србији одузме снага. Зато Александар Вучић не сме одустати, он је једини који може вратити снагу Србији. Ми знамо да без снажне Србије, Срби су изложени једнако као тада НАТО бомбаба сада неким другим визионарским лажовима, који стално лажу у име неке универзалне правде, који никада неће стати, да погледају, да разумеју, да схвате. Не треба да буду на нашој страни, али би коначно требало да буду објективни. Зато је важно, Вучићу, да Србију поново доведете у ред - рекао је Вучић.

Немања Павловић, син пуковника-пилота Миленка Павловића, страдалог у НАТО агресији одржао је говор.

- Стојимо на овом аеродрому пред онима који су дали све што се може дати, призвани да просведочимо и Богу и људима. Као син једног од два команданта који је страдао, говорићу о њему. Прошао је тежак пут од ђака пешака, стекао одговарајуће вештине. Након тешких ратних година у бившој СФРЈ, 24. март 1999. године дочекује као командант 204. ловачко-авијацијске бригаде.

- Након херојских подвига његових колега, Аризанова, Радосављећа, који у првим данима рата страдао као најмлађи пилот, Перића, Еметија, Кулачина, Илића, Николића, Милутиновића, Миленковића, са овог аеродрома, са ове писте, наш отац, 4. маја 1999. године, угледао према својим прецима, полетео је не на обичан борбени задатак, него у историју, у легенду, у причу.

- Кренуо је у бој са онима који не знају ни за историју, ни за корене, ни за славу, ни за част, ни за понос, ни за људско достојанство. Полетео је да штити нејач, не само града Ваљева, него и колевку нашу и нашега народа, и место нашега рођења, Косово и Метохију, показујући нам да за нас Косово и Метохија није географија једног простора, већ топографија животног смисла и опредељења, која нас подсећа да све што чинимо и све за што се боримо мора бити у име заветне земље. Ако није за Косово и Метохију, за шта је? Ако нису газиместанска, каква су то поља? Као и то да је најдубља и најнесебичнија љубав у стању да се одрекне себе саме ради неког другог. Зато када говоримо о Миленку Павловићу, иако је наш отац, он је нешто више од тога и тако га више не смемо гледати, јер бисмо га присвајали само за себе.

- Он припада свима и верујемо да његов живот, његова љубав, његово полагање живота за ближње своје мотивише све младе људе како овде на радном месту, тако и у животу - рекао је.

Његова светост патријарх српски Порфирије служио је помен свим жртвама НАТО агресије 1999. године.

- Атмосфера земље, што је поражавајуће за све нас, засићена је мирисом људске крви. Светска јавност свакодневно је засута вестима о истребљујућим братубилачким сукобима. Црни облаци мржње међу људима скривају од наших погледа небеску светлост и благослов присуства другог човека у нашем животу.

- Вести о хиљадама неминовно убијених деце, жена, стараца, оних који су упућени на фронт, непосредно нас стављају пред лице трагичне стварности овога света и намећу питање: Зашто смо се као људи родили? Чему уопште људски живот ако га губимо на овакав начин? И због каквих вредности га губимо? Зар се и ми, који вечерас стојимо овде у Батајници, нисмо могли наћи на месту трогодишње Милице Ракић или пилота пуковника Миленка Павловића, који су због бахатости моћнијих овога света окончали свој овоземаљски живот неправедно?

- Свако од њих је на свој начин постао синоним за невину жртву принету на олтар слободе нашег народа и за мир у нама и међу нама. Крвави бомбардераски пир који је над нашом отаџбином и народом спроведен, како се случајно не би десило да Срби у миру дочекају ново столеће и миленијум, разоткрио је и наша лица и лица наших тирана и душмана.

- Као крштени народ, тај злочиначки акт на један тежи начин вратио нас је себи и упутио Богу и ближњима, као вредностима које не смеју бити доведене у питање. Тада смо, као ретко кад, могли да се посветимо разумевању, али и усвајању речи Христових: Љуби ближњег свога, па и даље, и дубље од тога, љубите непријатеље своје. И вечерас исте заповести о љубави доживљавамо у сећању и у наша срца - део је говора патријарха Порфирија.