Данас је Петровдан: Ово не бисте смели да радите ако желите да вас прати срећа

Српска православна црква и њени верници данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом -  Петровдан.

ДУШО малена, уз тебе је ЦЕЛА СРБИЈА: Мала Теодора у четвртак КОНАЧНО иде на ОПЕРАЦИЈУ!

Грађани нису никада видели овако нешто: Погледајте какав лед је пао у њиховом граду (ФОТО/ВИДЕО)

Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве.

Празник Светих апостола Петра и Павла, установљен је као помен на страдање апостола у Риму 67. године нове ере (према неким изворима 69. године).

Петровдан се у традицији словенских народа сматра преломним датумом, после кога у природи наступају промене, приближава се јесен.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.

Обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сеци јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.

У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење.

Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.

Код Срба Петровдан је слава пекара и рибара. Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица, али и места. Тако Петровдан данас као градску славу слави и Јагодина, чија је црква посвећена овим свецима стара 117. година.

Бугари су веровали да после Петровдана време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте.

По руским веровањима, на Петровдан је Свети Петар “попљувао” лишће, па се после тог дана више не кувају траве и биље, не ломе се гране за метле…