ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК ВЕЛИКЕ ЗАШТИТНИЦЕ ЖЕНА: Учините ОВО и срећа ће ући у ваш дом!

Иако није заповедан црквени празник, дан Свете Варваре се поштује у народу и мањи број Срба га прославља као своју крсну славу.

Света Варвара, позната и као Света Барбара, живела је у трећем веку у време римског цара Максимилијана.

МАЛИШАНИ ПЕВАЈУ: И они су у празничном расположењу! (ВИДЕО)

Прича се да је њен отац Диоскор био многобожац и веома строго ју је васпитао. Желео је да се она уда за неког богатог и виђеног човека. Захваљујући својој лепоти имала је бројне просце, међутим, није желела да се удаје јер се заветовала да ће остати девица и посветити свој живот Богу.ж

Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.

У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успела да побегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала.

Вратила се у кулу и у свом купатилу просекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду. Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лечила многе болести.

Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је ћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком – Јулијанијом.

Одсекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијану војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана. Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву.

НАЈВЕЋА СРПСКА СЛАВА: ОВО мора да зна сваки СРБИН који слави Светог Николу! (ВИДЕО)

Култ Варваре је подједнако развијен како на Истоку тако и на Западу. Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара… Као и свака светитељка, увек долази у помоћ женама у невољи и тада се јавља или сама или као пратња Богородици.

Код нас је сачуван обичај, иако непознатог порекла, да се данас кува “варица” од разних житарица, која се једе следећих дана. Варено жито се једе у кући, њим се у прошла времена посипало место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци. Деца овог дана приликом припреме “варице” певају: “Вари вари варице, да се раду јарице и бијеле јагњице и детици и јунчићи”.

Такође се “сеје” жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озеленети до Божића. То чине и римокатолици. На Западу се на њен дан ставља у воду гранчица вишње или трешње, да би процветала за празник Рођења Христова.