ИСТИНА О ДЕДА МРАЗУ: Сви Срби данас славе Светог Николу Чудотворца

Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара. По броју оних који славе, слава Свети Никола је међу Србима без премца, из чега је настала позната изрека да "пола Срба слави, а пола иде на славу".

Свети Никола је рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обали данашње Турске, а живео је у 4. веку, много пре раскола између православне и католичке цркве из 1054. године. Његови родитељи, богати Грци Теофан и Нона, сина Николу су добили у време владавине римског цара Валеријана (253. - 260. године). Када су умрли у великој епидемији, Никола је разделио сво наслеђено богатство.

ДОМАЋИЦЕ, НИКАКО НЕ РАДИТЕ ТО: Много нас, ни не знајући чини НАЈВЕЋИ ГРЕХ док спрема СЛАВУ!

Каније га је одгајао стриц, архиепископ Патаре, под чијим будним оком се Никола успињао у црквеној хијерархији. После смрти стрица, Никола је изабран за архиепископа мирликијског а био је и један од архиепископа који су позвани пред цара Константина на сабор у Никеји 325. године.

Никола је умро 19. децембра 345. године и сахрањен је у саборној цркви мирликијске митрополије. Крајем 11. века његове мошти пренете су у Бари, у манастир светог Јована Претече.

Зашто је Свети Никола популаран међу Србима?

Један од могућих разлога за велику популарност Светог Николе код Срба - више од 600 српских цркава носи његово име - заправо је сасвим овоземаљски.

Свети Никола пада у време поста, а за посан ручак се у кући увек имало. Брашно за хлеб, те купус и кромпир за ручак, као и ракија, били су довољни да угостите комшије, пријатеље и родбину.

Још један практичан разлог за омиљеност Светог Николе је и време када се слави. Будући да је ово некада била земља сељака, зимско време је било једино погодно за славља и окупљања, јер није било пољских радова.

СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: Ево шта ВЕЧЕРАС НИПОШТО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ!

Легенда о Деда Мразу

Невероватан живот Светог Николе најузбудљивији је део историје о једном од најранијих светитеља.

Разлог за његову популарност треба тражити у самој личности Светог Николе који је сво богатство наслеђено од родитеља разделио сиромашнима, старима и немоћнима. Са једном бошчом (завежљајем) кренуо је на пут с вером у Бога, те се сматра чудотворцем.

У жељи да остане анониман, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Управо из његовог доброчинства проистекла је легенда о Светом Клаусу, односно о Деда Мразу који би уочи Божића деци остављао поклоне у чарапи на огњишту.

СУТРА ЈЕ НАЈВЕЋА СРПСКА СЛАВА: ОВО мора да зна сваки СРБИН који слави Светог Николу! (ВИДЕО)

Народна веровања

За овај празник постоје многа народна веровања која треба поштовати. Опште је познато да се на Светог Николу не иде на славу у госте без поклона. Исто тако и домаћин има обавезу да госту узврати поклоном. 

За трговце важи правило да на дан славе, али и један дан пре и после овог празника, не треба да отварају своје радње јер ће им у супротном целе године продаја ићи слабо.

Морепловци, такође, данас и сутра не треба да испловљавају.