Данас отварање монументалне изложбе о Јасеновцу у УН

Министар спољних послова Ивица Дачић данас ће отворити српско-јеврејску изложбу "Јасеновац-право на незаборав" у Уједињеним нацијама у Њујорку.

У питању је прва изложба међународне GH7 експертске групе историчара из седам земаља у Уједињеним нацијама, 72 године након Другог светског рата, а директор је Гидеон Грајф, светски признат експерт за Аушвиц, Мајданек, Јасеновац и Зондеркомандосе, саопштило је Министарство спољних послова. Координатор српско-јеврејског академског пројекта "Јасеновац" је амбасадор Љиљана Никшић.

Изложба представља скроман допринос очувању универзалних вредности човечанства и глобалних напора УН-а у циљу спречавања појаве ревизије и рехабилитације неонацистичких и неофашистичких идеологија искључивости и свих облика дискриминације и фанатизма. Подршка је и напорима УНИЦЕФ-а у правцу заштите најугроженије категорије становништва неговањем права детета на срећно детињство, имајући у виду да је Јасеновац био и логор за децу.

Главни циљ изложбе је неговање културе сећања на српске, јеврејске, ромске и антифашистичке жртве Холокауста и геноцида у Јасеновцу, једном од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора за истребљење у Другом светском рату. Ово је највећа и најмонументалнија изложба која ће први пут бити постављена у Уједињеним нацијама о Јасеновцу са седам тона опреме и експоната који ће на мултимедијални начин Србију представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обележавања Међународног дана Холокауста.

Специјални гости на отварању изложбе биће преживели - деца логораши Јасеновца, Јастребарског из Србије - Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић, а из Њујорка Ева Костабел Дојч и Давид Алкалај, који су преживели Раб, Паг и Јасеновац и који ће се овом приликом видети први пут.

Почасни гост биће Роузи Стивенсон Гуднајт, потпредседница Викимедије и потомак чувеног Давида Албале, који је издејствовао прво признање Балфурове декларације. 

Прва влада која је одобрила Балфурову декларацију била је Влада Србије у егзилу 1917. године, за време Првог светског рата, а примерак тог документа биће приказан на изложби.

Поред историчара, истраживача и личности из јавног живота, следећи аутори различитог уметничког израза дали су изузетан допринос овој изложби: академски вајари проф. др Габријел Глид, син Нандора Глида, познатог вајара који је овековечио логораше у логорима Дахау, Mauthauzen и саградио споменик у Јадвашему посвећен жртвама Холокауста, Љубиша Манчић и Катарина Трипковић, Драган Јеловац, магистар и академски сликар и Вукица Микача, уметнички фотограф.