ДАНАШЊИ ВУЧИЋЕВ САСТАНАК ЈЕ ЗА СРБИЈУ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА! Следи седница Савета безбедности, ова тема је кључна
У извештају УН се подсећа и да Србија не признаје независност Косова, те га третира као покрајину, због чега је и председник Србије Александар Вучић тражио да одржавање избора на КиМ 3. априла буде омогућено.
Председник Републике Србије Александар Вучић састаће се данас са специјалном представницом генералног секретара и шефицом Мисије УНМИК Каролином Зијаде у згради Генералног секретаријата на Андрићевом венцу.
ДАНАС ВАЖАН САСТАНАК: Вучић разговара са шефицом Мисије УНМИК
КАКО САМО ДОЛИКУЈЕ ПРЕДСЕДНИКУ Вучић планира инаугурацију у овом значајном историјском објекту
"НАМА ЛЕБДИ НУКЛЕАРНИ УДАР НА СРБИЈУ, А ТО СУ САНКЦИЈЕ" Вучић о гласању наше земље за избацивање Русије из Савета за људска права
Овај сусрет организује се пред седницу Савета безбедности УН која ће бити одржана 20. априла, а на којој ће бити представљен извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а.
Након сусрета са председником Вучићем, Зијаде ће се састати и са министром спољних послова Николом Селаковићем. Јуче су се са њом састали премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, те разговарали о политичкој ситуацији на Косову и Метохији и о наставку преговора Београда и Приштине.
Премијерка је указала на значај комуникације са УНМИК-ом и спремност Београда за наставак дијалога, али и на неопходност да Приштина испуни обавезе преузете Бриселским споразумом.
Каролина Зијаде, наиме, представиће извештај о ситуацији на Косову и Метохији на седници Савета безбедности 20. априла. Приштину, која на тој седници наступа под такозваним правилом 39, које се примењује када се позива као учесник нечланица СБ УН без права да гласа, представљаће Доника Гервала.
То ће бити први пут ове године да се одржава седница посвећена Косову и Метохији, и то у години када је Србима два пута ускраћено право да гласају у јужној покрајини - први пут на референдуму одржаном 16. јануара, а други пут на парламентарним и председничким изборима 3. априла.
Како се подсећа у извештају на сајту УН поводом предстојеће седнице СБ УН, дан пре референдума, 15. јануара, приштински парламент је донео одлуку да Србима који живе на КиМ неће дозволити да гласају на изборима и референдуму, што је раније било омогућено уз сарадњу са ОЕБС-ом. Ова организација прикупљала је гласачке листиће и слала их у централну Србију у централу на бројање.
Амерички амбасадор при ОЕБС-у Мајкл Карпентер оценио је крајем јануара референдум у Србији као значајан корак ка деполитизацији судства у складу са европским стандардима, што би требало да буде и подршка на путу Србије ка ЕУ.
Иако је оценио да Косово има право да одреди услове под којима ће се на тој територији одржати избори "друге државе", будући да САД, како је рекао, признају независност јужне српске покрајине, истакао је да су се Сједињене Државе надале да ће Приштина дозволити да ОЕБС асистира у гласању Срба на КиМ.
Иста ситуација поновила се и на изборима 3. априла. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти позвао се на одлуку косовског парламента од 15. јануара, те Срби који живе на Косову и Метохији нису своје право могли да искористе гласајући у покрајини, већ је организовано гласање у четири општине централне Србије.
У извештају УН се подсећа и да Србија не признаје независност Косова, те га третира као покрајину, због чега је и председник Србије Александар Вучић тражио да одржавање избора на КиМ 3. априла буде омогућено.
Наводи се и да су у заједничком извештају 23. марта Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и САД, које чине заједницу земаља Квинте, изразиле "велико разочарање" због одлуке Приштине да не дозволи Србима гласање на територији Косова и што није успела да "покаже своју посвећеност принципу заштите грађанских и политичких права свих својих грађана, укључујући припаднике мањинских група".
Додаје се и да је 25. марта одржан протест Срба у Митровици и Грачаници због суспензије судије Лиљане Стевановић, јер је присуствовала састанку са председником Вучићем у Београду. Наводи се да су демонстранти тражили да Курти повуче одлуку од 15. јануара. Земље Квинте истог дана су дале саопштење изражавајући забринутост да ситуација може да прерасте у насиље.
У истом извештају се подсећа и да је дијалог између Београда и Приштине запао у ћорсокак, те да су и Вучић и Курти након последњег састанка средином 2021. године изјавили да су њихови ставови и даље удаљени.
Иако су односи релативно стабилни, наводи се да је ситуација у Украјини додатно подигла тензије, те да је Курти тражио подршку НАТО-а како би спречио наводни утицај Русије на Балкану. У истом духу и Вјоса Османи, председница тзв. Косова, протерује двојицу руских дипломата и на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару подиже тензије оптужујући Русију да преко Србије покушава да оствари утицај на Западном Балкану.
Уследило је усвајање Резолуције у Европском парламенту 1. марта у којој се "са забринутошћу констатују упорни напори Русије на дестабилизацији земаља Западног Балкана и изражава жаљење јер се Србија није придружила санкцијама ЕУ против Русије, што штети њеном процесу придруживања ЕУ". Подсећа се и на писмо Вјосе Османи америчком председнику у којем тражи пријем Косова у НАТО.
Следи и апел специјалног изасланика Мирослава Лајчака да ЕУ интеграција земаља Западног Балкана мора да буде приоритет, а потом и посета земљама Западног Балкана Жозепа Бореља, високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, који је такође истакао да је време да се покрене ЕУ интеграција Западног Балкана.
На крају се закључује да је главни приоритет одржати стабилност на Косову, те да треба наставити дипломатске напоре у дијалогу Београда и Приштине и привести га крају. Чланице Савета безбедности су сагласне у подршци дијалогу и нормализацији односа Београда и Приштине, те очекују да обе стране примене постигнуте договоре и уздрже се од реторике која може да подигне тензије.
Иако Косово није високо на агенди Савета безбедности, закључује се да тренутна геополитичка ситуација поново ову тему враћа међу главне.
Подсећа се и да независност, од пет сталних чланица, признају Француска, Велика Британија и САД, док је не признају Кина и Русија, које снажно подржавају српску позицију и њен територијални интегритет.