Овај дечак је 1995. године храбро возио трактор од Книна до Београда. Ево где је сада и шта ради

Драган Миоковић, тада дванаестогодишњак, са мајком, братом и баком напустио је свој породични дом "док акција не прође". Са нешто основних ствари, из села у околини Грачаца упутили су се негде на сигурно. Акција је прошла, али се Миоковићи никад више нису вратили у свој породични дом.

- Сећам се тренутка када смо сазнали да морамо напустити породични дом. Знам само да смо журили што пре да се спакујемо и кренемо - почиње Драган своју причу за портал SrbijaDanas.com.

У то време није било дана да не сазнају како је неко из села убијен, тако да су Драгану од саме колоне били трауматичнији дани који су претходили одласку из родног места.

- Већ сам доста возио пре тог дана и било ми је нормално. Сећам се да ми је било чак занимљиво - присећа се Драган и додаје да су тај трактор убрзо продали, а да он за волан више није сео:

- Нисам више никад возио трактор, није било прилике.

По доласку у Београд, живели су код рођака, а онда се са мајком и братом сели у стан који су њих троје изнајмили. Драган се данас успешно бави дизајном, креирањем специјалних ефеката за филмове и рекламе. На све те догађаје гледа као на прошлост која је оставила трага на души, али он свој поглед држи уперен ка будућности. Ожењен је и отац ћеркице Хане којој ће, како каже, причати о "Олуји".

- Одговараћу јој на питања како их буде постављала. Нећу јој ништа крити, али немам неку посебну причу коју желим да јој пренесем - каже Драган.

Стотине хиљада људи је тада прогнано са својих огњишта, на хиљаде убијених, међу којима су била и деца. "Олуја" је најмасовније етничко чишћење које се догодило пред очима модерне Европе од Другог светског рата. Хрватска упорно негира прогон и постојање геноцида, а већина одговорних из самог војног и државног врха тадашње државе, никад није одговарала.

- Људи убеђују себе да је било онако како је морало бити да би се осећали добро сами са собом. Није поштено, али код мене нема беса- рекао је Драган који се у родно место вратио након прогона неколико година касније, како би извадио документа.

У селу где су некад живели, биле су једна до друге Драганова и кућа његовог стрица. Када се неколико година након прогона вратио, због докумената, затекао је пустош, грање и корење.

- Нико од нас се неће вратити тамо. Нити се неко од ближе фамилије одлучио на то- изјавио је он и додао да је, међутим, одлазио на море у Хрватску након рата и да није имао непријатности.

Прошле су 22 године од етничког чишћења Срба које је спровела хрватска војска по наредби тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана. Неки од одговорних за овај злочин још увек су присутни у политичком врху Хрватске, а неки од њих су третирани као национални хероји.

Генерал Анте Готовина, који је био оптужен за злочине током "Олује" у периоду од августа до новембра 1995. године,  као главнокомадујући операције у Крајини. Њему се на терет стављало депортовање, прогон, убиства, пљачке и уништавање имовине Срба, а према доказима који су поднети Хашком суду, одговоран је за смрт 150 Срба и прогон више од 150 000 њих. Од 2012. године, он је одлуком Хашког трибунала ослобођен свих оптужби, а данас је  саветник Владе Хрватске за националну безбедност.

- Људи са овх простора су ради да своју децу отерају у гробове због политичара и попова. Тузно ми је то- закључује Драган када данас "подвуче црту" и сагледа рат и "Олују".