ТЕЖАК РАЗГОВОР У БРИСЕЛУ: Данас се настављају преговори Београда и Приштине
Пад владе и политичка превирања у Приштини, хашке оптужнице које су послате на адресе неких од кључних људи на тзв. Косову, али и пандемија корона вируса, прекинуле су дијалог.
Посете Александра Вучића и Аљбина Куртија Бриселу и састанци са највишим европским званичницима требало би представљају увод у наставак дијалога између Београда и Приштине.
СТИЖЕ ЈОШ ВАКЦИНА! Премијерка Брнабић заједно са амбасадорком Кине данас дочекује нови контингент Синофарма
"ЗБОГ ОВОГ ПАПИРА МЕ НАПАДАЈУ" Палма изнео шок детаље у програму уживо
(ВИДЕО) НА ПОМОЛУ НОВИ ПРЕГОВОРИ: Председник о дијалогу Београда и Приштине након важног састанка у Бриселу
Пад владе и политичка превирања у Приштини, хашке оптужнице које су послате на адресе неких од кључних људи на тзв. Косову, али и пандемија корона вируса, прекинуле су дијалог. Најаве које стижу из владе самопроглашене државе на челу са, однедавно, новим старим премијером Аљбином Куртијем, никако не уливају наду да би најновији разговори, чији се почетак може очекивати по повратку Вучића и Куртија из канцеларија главешина ЕУ, могли да направе било какав помак у односима две стране.
Курти је, по повратку на власт рекао да ће дијалог са Београдом бити ниско на листи њехових приоритета и изнео четири принципа на основу којих би Приштина требало да га води. Први "да мора да се прихвати реалност косовске независности и да се на то питање не може враћати", други, "да мора да се прихвати истина косовског рата", трећи "да Београд и Приштина морају да буду за столом једнаки", те четврти, "да дијалог треба да буде структуриран тако да грађани, а не поитички лидери, имају користи од будућих разговора", док је нова косовска председница Вјоса Османи недавно истакла да би требало преиспитати Бриселски споразум како би "ресетовали" дијалог.
Претње или промене?
А да ли су поруке Куртија и Османи само претња или би се у наративу који косовски политичари имају свих година уназад могло нешто променити у времену које је пред нама.
Од када је дијалог између Београда и Приштине почео, 8. марта 2011. године, Албанци су променили пет кључних преговарача, и свако од њих је инсистирао на одређеним принципима који су им, у односима према међународној заједници и косовској јавности, ишли на руку, али платформа је, чини се, увек остајала иста и код суштинских ствари за интересе Приштине није било одступања.
Од Тахири до Куртија
Косовску делегацију на почетку дијалога, који је у том периоду био на техничком нивоу, предводила је Едита Тахири, која је косовске Албанце представљала у готово свим преговорима са званичним Београдом и током деведесетих година.
За разлику од прве фазе дијалога, а након промене власти у Србији, 2013. године долази до разговора на високом нивоу уз посредовање високог представника и потпреседника Европске комисије. Код Албанаца кормило преузима председник Хашим Тачи, док су нашу државу представљали тада премијер Ивица Дачић и први потпредседник владе, данас председник Србије Александар Вучић. Преговори су резултирали потписивањем Бриселског споразума, 9. априла 2013. године, а кључне одредбе овог споразума нису од стране Приштине до данас нису примењене.
У анализи коју је урадио Демократски институт Косова наводи се да је за осам година након првог Споразума о принципима за нормализацију односа, спроведено седам тачака, док две су делимично спроведене, а шест још увек није спроведено.
Након Тачија, главну улогу у преварачком процесу преузимају премијери, па је наредни "вођа" дијалога био Иса Мустафа, током чијег мандата је формиран и Управљачки тим који је имао задатак да изради статут ЗСО, али њихов рад није дао резултете. Током трајања владе Рамуша Харадинаја, главну улогу у дијалогу поново је играо Тачи, да би последњи "премијер преговарач", чија је влада пала био Авдулах Хоти.
"Нема промена"
А шта доноси повратак Куртија, који у последње три године промовише реципроцитет у односу са Србијом као модел своје политике?
Душан Јањић из Форума за етничке односе каже да у Приштини нема пуно промена када је у питању однос према дијалогу са Србијом.
- Од када је албански покрет себе дефинисао као политичког фактора од тада сви они имају исти стратешки циљ, а то је, како су они говорили, "ослобођење Албанаца", изградња, прво високе аутономије под међународном заштитом, па онда државе. То је циљ кога се сви држе - каже Јањић и додаје:
- И када говоримо о Бриселском споразуму са њихове стране нема промена, ако узмемо у обзир и када је технички преговорач била Едита Тахири, и касније, када су преговоре преузели председници. У методологији преговора председнци би требало да их координирају, а премијери и влада да организују технички део преговора - наводи он.
Платформа
Додаје да је кључна ствар код косовских Албанаца постојање платформе, коју, како који од политичара дође на власт, само надограђује.
- Албанци имају политичку платформу, ми то стално заборављамо. Владе и сазиви парламената се мењају, али они само надограђују своје платформе. Не усвајају нове. И Курти када је дошао на vlasprethodni пут он је само дуопунио ту платформу, коју нико после није мењао. Овашто сада форсира Вјоса Османи, то је прича само за међународну заједницу. Они имају регуларно годишње извештавање о дијалогу, за разлику од Србије - истиче саговорник "Блица".
"Тим јединства"
Јањић наглашава да на тзв. Косову постоји и тим јединства, који води рачуна о преговорима са Београдом.
- Они имају преговарачки тим. Тим има ужи део, који иде у Брисел и шири део, са којим се консултују, а који они зову "тим јединства". Ових дана у њега је именован и Ветон Сурои и Бљерим Шаља. То су само два имена који говоре све. И један и други били су активни од 1989. године до дана данашњег. То што је Шаља био политички саветник и координатор код дијалога испред Тачија, то уопште није сметало Куртију да га уведе у тим. Одлучујуће је да су у њиховом тиму људи који имају озбиљне везе и знање. Они у тиму имају континуитет. Сурои спада у најупознатије људе у проблеме српско-албанских односа. Он кад се појави ви имате све оно што Србија нема - закључује Јањић.
"Желимо да градимо мир"
И док са Косова стижу претње ресетовањем дијалога, председник Србије Александар Вучић поручио је недавно да наша држава спремна за наставак дијалога, те да жели да дође до компромисног решења.
- Сматрамо да замрзнути конфликт није решење, јер неко увек може да га одмрзне. Желимо са Албанцима да градимо мир, суштина напретка је у томе.
Вучић је рекао да ће Србија инсистирати на томе да Приштина мора да сипуни све на шта се обавезала.
- Бриселски споразум мора да се поштује и на томе ћемо инстистирати. Ако смо ми испунили све обавезе и Приштина ће морати једину коју има. Спремни смо да на озбиљан и одговоран начиин разговармо - нагласио је.