Стручњаци о Ђиласовом економском плану: "Девизни курс који предлаже одговараће тајкунима"

Господин Драган Ђилас је дуго студирао машинство, али никада се тиме није бавио. Међутим, од времена шефовања Народном канцеларијом, код председника Бориса Тадића, за тили час је савладао шпекулативну економију те је за неколико година постао један од имућнијих Београђана, а можда и Срба!? Сетимо се само "Великог брата и других марифетлука".

АПЕЛУЈЕМО НА НАДЛЕЖНЕ СЛУЖБЕ: Наплатите Родићу порез, па да можемо да реновирамо школе и вртиће

Моћ коју му је давало место уз скуте Тадићу, а касније владање Београдом, учинили су га недодирљивим за све. Драган Ђилас, човек који је главни град оставио у дуговима до гуше, са фантастичних милијарду и 120 милиона евра минуса?! Е, овај "стручњак" се сада појављује и лансира некакав економски програм који су чак и његови дојучерашњи идеолошки истомишљеници најблаже речено – исмејали и изврнули тоталном подсмеху.

У Ђиласовом кратком приручнику економије за почетнике у 15 тачака, који је објавио НИН између осталога пише: "У Србији пола милиона људи нема посао, а још толико ради за 200 евра. Странци ни уз субвенције не могу да реше проблем. Не могу ни домаће приватне компаније. Многима ће се подићи коса на глави, али овде само држава може да буде озбиљан инвеститор". Он каже да је програм написао да би "мењао лоше ствари" пошто ће се у Србији живети "још горе ако наставимо са постојећим економским концептом".

ТАЈКУНСКА ЗАВЕРА! Родић, Мишковић и Ђилас склопили ПАКТ против Вучића!

У тим истим новинама одговорили су му дојучерашњи пријатељи, неки чак и партијски саоборци.

Ево шта су му одговорили на његове "економске постулате", а посебно на тезу о фиксном курсу динара: "Потребно је да пређемо на фиксни курс динара јер он одговара произвођачима и грађанима, за разлику од тренутног који пре свега одговара увозницима, банкарима и држави".

Свих пет гувернера од 2000. једногласни су у оцени да фиксни курс није добар за Србију, да се тај режим не би дуго одржао, динар би брзо потонуо, а девизне резерве испариле. Актуелна гувернерка Јоргованка Табаковић, није за НИН желела да изнесе став о фиксном курсу. Раније се, међутим, у неколико наврата изјаснила против.

"Када притиснете претис-лонац поклопцем који не стоји добро, у једном тренутку ће експлодирати“, рекла је она, уз опаску да је „тачно да флексибилни курс кошта, али фиксни кошта још више".

Нерадник Драган Ђилас узео од народа 313 хиљада за само једно појављивање

"Девизни курс који предлаже Ђилас одговараће тајкунима"

Професорка Економског факултета Даница Поповић, међутим, тврди да је тачно углавном све супротно од овога што наводи Ђилас, јер управо увозницима одговара фиксни курс, а извозницима флексибилни.

"Значи, девизни курс који он предлаже одговараће управо увозницима, тајкунима, и грађанима без уштеђевине, само да разјаснимо – барем да човек зна шта заступа", написала је Поповићева у својој колумни.

Динкић: Уз Ђиласов план би брже распа незапосленост

Млађан Динкић тврди да би се после преласка на фиксни курс све би се завршило сломом као у некадашњој Југославији или Аргентини

"Ђиласов предлог о увођењу фиксног курса је популизам и био би у нашим условима сасвим контрапродуктиван", тврди за НИН Млађан Динкић, први гувернер после 5. октобра 2000. – За Србију је најбоље решење флуктуирајући курс јер стимулише извоз, смањује дефицит у платном билансу и спречава брзо трошење девизних резерви. Идеја о фиксном курсу одговара људима који имају велико богатство и увозницима, јер би он у земљи која нема нулту инфлацију, попут Србије, значио стално прецењивање домаће валуте. То је на дужи рок неодбрањиво", каже Динкић, тврдећи да би одбрана таквог курса водила брзом топљењу девизних резерви, режим фиксног курса кратко би трајао, нагло би се повећао увоз, погасиле извозничке фирме, а још би брже расла и незапосленост.

Општи циркус! Још једна будала ушла у српску политику

Ни Стојан Стаменковић, члан Савета гувернера, није био блажи у критици, па је Ђиласов предлог курса назвао глупошћу, напомињући да кад погледа списак свих 15 мера, не зна да ли да се смеје или да плаче.

Удовички: Зараде мерене у девизама нагло би пале

Против фиксног курса је и бивша гувернерка Кори Удовички, за коју је најважније како режим курса делује на привредни раст у дужем року.

"Било би сјајно када би Србија могла сутра да фиксира неки ’низак’ курс и да на тај начин, једним потезом, наша роба постане конкурентна – заувек. Производња вођена извозом убрзала би раст, дефицит платног биланса би се смањио, и тиме би се избегла дужничка криза. Зараде мерене у девизама нагло би пале, али не бисмо били осуђени на вечито сиромаштво: жртве би убрзо биле надокнађене постојаним високим привредним растом, као што се управо дешава у Литванији. Диван ток догађаја, и виђен више пута – рецимо 1997. у Бугарској – али у Србији тренутно мало вероватан", тврди Удовички за НИН.

Јелашић: То је курс расипништва

Радован Јелашић каже да је курс је мера и нашег расипништва. Зато у Србији држава и привреда не могу да бране фиксни курс.

"На ту заблуду да се може прећи на режим фиксног курса, а да све остало – плате, пензије и јавна потрошња – остане исто", упозоравао је и Радован Јелашић, који се можда и најоштрије противио фиксном курсу.

Објашњавао је да би сви ти параметри драстично морали да се промене ако се фиксира курс, па је тврдио да би, да током кризе није било клизања курса, плате и пензије морале да се смање за 25 одсто, као у неким балтичким земљама.

"Држава и привреда не могу да бране фиксни курс, а курс је мера и нашег расипништва“, говорио је својевремено Јелашић, који је у то време често био изложен критикама привредника, али и градоначелника Ђиласа. На те нападе Јелашић је одговарао да „мало померање вредности динара горе или доле не значи нестабилност, већ потврду његове тржишне вредности у односима понуде и тражње".

"Пошто ова држава и привреда не могу дуго да бране фиксни курс на било коју га границу поставили, јасно је да се решења морају тражити на другој страни – смањивању јавне потрошње, јачању инвестиција, извоза и производње и у доследној примени споразума са ММФ-ом", тврдио је Јелашић, који је тада одбио да се састане са привредницима и са њима договара о преласку са флексибилног на фиксни курс, сматрајући да договорна економија само помаже шпекулантима.

Да је за земљу са вишом инфлацијом и дефицитом у билансу плаћања, каква је Србија, права монетарна политика циљана инфлација и флексибилан курс, верује и доскорашњи гувернер Дејан Шошкић. Предности флуктуирајућег курса види у могућности да се смање негативни утицаји спољних нестабилности и шокова, у могућности да се депресијацијом -корекцијом наниже, обезбеди мање трошење девизних резерви, смањи одлив капитала из земље, повећају конкурентност привреде и извоз, али и смањи увоз и тиме успостави равнотежа у билансу плаћања земље.

Шошкић подсећа да флексибилан курс смањује ризике од шпекулативних напада и валутних криза са великим девалвацијама, које могу да доведу до великих губитака и банкротства предузећа, грађана, банака, па и државе у целини. Све велике валутно-финансијске кризе последњих деценија, попут оне у Мексику 1994, Југоисточној Азији 1997, Бразилу и Русији 1998, Аргентини 2001, почивале су управо на неком виду фиксног курса. Подсећа да би у нашим условима увођење фиксног курса погодовало увозницима и дужницима у девизама. Највише штете би имали они који користе домаће репроматеријале и способни су да извозе, а то је истовремено најздравији и најпотребнији део привреде наше земље.