Ђинђић имао ПЛАН ЗА КОСОВО! 20 дана пре атентата, проговорио: Због ОВОГ ЈЕ УБИЈЕН?!
Навукао на себе гнев
Зоран Ђинђић је четири месеца пре убиства најближим сарадницима представио документ и његову стратегију за решење косовског питања. Управо тај документ, који има пет тачака и који до детаља наводи потезе које Србија треба да повуче како би повратила покрајину, по мишљењу неких политичара био је разлог због којег је извршен атентат на председника Владе Србије.
Вучић о ситуацији на Косову: "Ја се залажем за разграничење"
Љајић о изјавама Тачија: Трагикомично је да се говори о подели централне Србије
ПУТИН РЕШАВА КОСОВСКО ПИТАЊЕ: Вучић 15. септембра са председником Русије
Постоје индиције да је Ђинђић због тога "изгубио главу", а то је потврдио и министар спољних послова Ивица Дачић.
- Лично мислим да је подела решење, о томе говорим 10 година, о томе је говорио и Добрица Ћосић, па није издајник, и Ђинђић. Неки кажу да је због тога навукао на себе гнев који се завршио нападом - навео је шеф српске дипломатије.
Поред тога, постоје документа до којих је дошао Српски телеграф која сведоче о састанку који је Ђинђић имао у Вашингтону у мају 2002. са државним секретаром Колином Пауелом и амбасадором Пјером Ришаром Проспером, где се тачно види да је захтеве америчке администрације доживео веома трагично јер се на списку налазио читав низ услова са којима се није мирио, а који су подразумевали дефакто признање косовске независности.
О свему овоме отворено је говорио Ђинђић у последњем интервјуу, 20 дана пре атентата.
- Врло једноставна идеја је да федерализација КиМ представља оно што ће омогућити да Срби на КиМ буду признати као конститутивни народ који ће имати своје институције у оквиру заједничких институција. А ми бисмо онда, као Србија, дали времена таквом Косову да профункционише ако може - рекао је Ђинђић.
Социолог и аналитичар Владимир Вулетић оцењује да је Ђинђић био свестан да Србију треба извући из "економског бунара" те да Србији треба вратити међународни углед тако што ће се решити косовски чвор.
- Ђинђић је имао визију за коју је претпоставио да може да наиђе на разумевање међународних фактора који су доносили те одлуке. То је почетак двехиљадитих, ми смо од тада имали најмање два немила догађаја. Један је погром Срба 2004, што је битно променило и демографску структуру, а други је чињеница да је Косово 2008. прогласило независност, коју је признало много држава. У том смислу позиција нам је значајно лошија него у то време, није нам дата шанса да се то започне - закључује Вулетић.
У стратегији Ђинђић наводи да је чекање најлошија опција те да ће, ако се задржи статус кво, то водити даљем исељавању Срба. Због тога Србија, истиче, треба да крене у одлучну политичку иницијативу.
- Први конкретни захтев на ком треба да инсистирамо јесте враћање контингента војске и полиције, што је предвиђено Резолуцијом 1244. Треба да захтевамо тачан датум повратка. Мало је вероватно да ће овај захтев бити спроведен, али инсистирањем на њему стварамо простор за неке друге захтеве - напомиње Ђинђић.
Следећи логичан захтев је, наводи Ђинђић, ревизија или бар корекција уставног оквира.
- То се може захтевати за тренутак када ионако истекне предвиђени рок важења уставног оквира. Пошто се Резолуција 1244 не спроводи доследно, пошто спровођењем уставног оквира стање на КиМ није довољно унапређено (вратило се само два одсто протераних), имамо право да тражимо неке нове механизме за нормализацију стања.
Ђинђић наводи да је српска концепција решења косовског питања конститутивност српске заједнице у поретку КиМ.
- Та конститутивност ће се огледати у некој врсти федерализовања КиМ, признавањем српског ентитета као политичког чиниоца, који има своје институције преко којих остварује своје интересе - објашњава Ђинђић и додаје да би заједнички интереси били остваривани преко заједничких органа слично Федерацији у БиХ.
Рачунајући на противљење Албанаца и међународне заједнице, Ђинђић се залагао да питање јужне покрајине интернационализује.
- Ако КиМ иде у правцу независности и ако ми то не можемо да спречимо, треба да тражимо: 1) територијалну поделу; 2) ефикасне међународне гаранције за Србе који остају у албанском делу; 3) посебан статус верских објеката - наводи Ђинђић у стратегији те истиче да у међувремену треба интензивно радити на концепту локалне самоуправе на КиМ (стварање мреже локалних већа, савеза месних заједница и села итд).
Српски посланици у институцијама КиМ треба да почну са енергичним заговарањем тезе да уставни оквир није донео обећане резултате, да Резолуција 1244 није спроведена и да се траже нова решења у правцу који је назначен у нашем концепту федерализовања КиМ.
- Треба придобити неке чланице Савета безбедности и што више западних влада. Треба анимирати утицајне западне медије попут Шпигла у Немачкој, Њујорк тајмса и Вашингтон поста у САД итд. - пише у Ђинђићевој стратегији из 2002. године.
