ЂИЛАСОВ МЕХАНИЗАМ ЈЕ СУРОВ Или си његов поданик или те нема! Нејасно је како људи који су с њим пристају на тај мазохизам
Образ као ђон
Ђиласов механизам деловања у пракси нуди три опције. Свака странка може да буде послушни део коалиције. Ако то одбије, биће разбијена и уништена. А ако то Ђиласу не пође за руком, он и Шолакови медији ће је прогласити за Вучићеве сараднике. Слично је и са политичарима. Ако ниси Ђиласов поданик, бићеш проглашен за Вучићевог човека.
ЂИКИ ОСТАВЉЕН НА ЦЕДИЛУ: Тотални распад тајкунске листе "Србија против насиља", сарадници му окренули леђа након ДЕБАКЛА на изборима
РАСКРИНКАНЕ ЂИЛАСОВЕ ЛАЖИ! Посматрач ОЕБС-а потврдио: "Гласање је било РЕГУЛАРНО, накнадне критике ПРИСТРАСНЕ!"
"ТЕШКА НЕДЕЉА ЗА НАМА, АЛИ НЕМА ПРЕДАЈЕ" Вучић објавио рекапитулацију активности протекле недеље (ВИДЕО)
Драган Ђилас очигледно нема никакву намеру да зауздава своје ауторитарне особине, које су га и довеле на позицију неприкосновеног газде у коалицији Србија против насиља. Свако одступање сарадника од његове воље сурово се политички кажњава, јер је он за себе наменио улогу јединог који контролише и одлучује унутар опозиције. На делу је поново Ђиласов модус операнди којим уклања и најмању препреку на путу доласка на власт.
Ђиласова мета овога пута су лидер Демократске странке Зоран Лутовац и председник странке Заједно Небојша Зеленовић због њиховог јавног опирања да се прихвате посланички мандати и заговарања бојкота конститутивне седнице Скупштине Србије. То је био окидач да Ђилас покрене своју разрађену машинерију гушења другачијег мишљења. Методе су толико бескрупулозне да се по његовом диктату доносе одлуке у другим странкама. То је било видљиво и овог викенда, кад је Лутовац умало смењен с места шефа ДС само зато што није беспоговорно послушао наредбу Ђиласа, који је и на овај начин ставио до знања свим својим садашњим саборцима да освојени мандати нису њихови, већ његови.
А један од последњих који се опасно замерио Ђиласовом табору је и Саво Манојловић из удружења Крени-промени. Он је готово преко ноћи од саборца за друштвене промене постао омражена фигура која се усудила да јавно критикује постизборну тактику опозиције. Мариника Тепић иступила је као најоданији Ђиласов сарадник, добила простор у Шолаковим медијима и упутила низ увреда на Манојловићев рачун.
Дужничко ропство ДС
Овакви обрачуни за Ђиласа нису ништа ново. Овакав начин деловања он је применио толико пута на странкама око којих је плео своју мрежу утицаја и у којима је намирисао политички плен. Наравно, Демократска странка и даље важи за највећи Ђиласов трофеј. Ту је применио шему по којој је ДС полако увлачио у дужничко ропство, а онда откупљивао те дугове да би прибавио за себе утицај у организацији. Конкуренција се склањала сваки пут кад би запретила, што се десило и перспективном Покрету слободних грађана, па захваљујући Ђиласовим маневрима данас имамо ПСГ који је потпуно утопљен у Ђиласов тренутни политички пројекат.
Недавни случај разарања Народне странке Ђилас је осмислио као контролисану експлозију после које је Вук Јеремић добио странку у фронцлама, а он оданог послушника Мирослава Алексића. На Ђиласовој листи за политички одстрел нашла се Социјалдемократска странка Бориса Тадића, којој је управо лидер ССП наменио судбину изборног дављеника.
Драган Ђилас не мења методе ни када су му мета личности из странака. Најсвежији пример су посланички мандати који већ недељама уназад представљају клизав терен за овако хетерогену групацију какву је Ђилас морао да окупи да би за себе осигурао лидерску позицију. На теми прихватања мандата олупали су се сви лидери с листе "Србија против насиља", али је само један насанкао све њих. Наравно - Ђилас. Зеленовић и Лутовац дали су динар да уђу у Ђиласово коло, али сада би дали два да из њега изађу. Слично би вероватно прошао и Борис Тадић, али је испао прекобројан. Тадић је сведочио о Ђиласовом диктату, па је открио да је пред њега стављен услов за улазак у коалицију ако пристане да буде невидљив - да у предизборној кампањи ћути и не појављује се у јавности.
Медијска цензура
О Ђиласа се непосредно пред изборе поново опекао и Вук Јеремић. Главни Ђиласов играч у цепању Народне странке био је Мирослав Алексић, који је у међувремену постао носилац Ђиласове листе. Сличан сценарио Ђилас прижељкује и у Зелено-левом фронту, у којем Радомир Лазовић прати у стопу његову стратегију, а Добрица Веселиновић покушава да очува аутентичност и препознатљивост идеје која је створена још док су наступали као покрет Не давимо Београд. Веселиновић је због таквог контрирања Ђиласу постао готово невидљив у медијима Јунајтед групе, иако је носилац листе за Београд.
Овде треба напоменути да је једна од најубојитијих батина у рукама лидера ССП за дисциплиновање његових сарадника управо медијска моћ Јунајтед групе Драгана Шолака. Ђилас држи позицију врхунског цензора од кога искључиво зависи медијска видљивост сваког од актера његовог опозиционог блока. Ко се супротстави Ђиласу бива сурово кажњен ембаргом на појављивање у медијима Јунајтед групе.
Тако је бојкот избора 2020. године био политички кобан за Марка Бастаћа, некада главног човека Странке слободе и правде за Београд. Ђилас је у јуну те године по кратком поступку сменио Бастаћа и распустио општински одбор ССП на Старом граду. Наиме, Бастаћ, као део бојкот опозиције, није учествовао на локалним изборима, те је практично без борбе као председник општине Стари град предао власт на наговор Ђиласа. Овај га је, чим су истекли рокови за кандидовање, сменио са страначке функције и, испоставиће се, држао поред себе само док је имао корист.
Поларизује друштво
Управо његови трбухозборци, попут Маринике Тепић, Алексића и Борка Стефановића, чине посебан ешалон ССП, најближи Драгану Ђиласу, и тиме све време под његовом директном контролом. Они други, које (још) није пребацио у своје редове, Ђилас настоји да контролише гурајући их у коалицију у којој он води главну реч. Необјашњив је ниво мазохизма који показују сви они који су с њим, у његовом загрљају, као да не знају да је само питање момента кад ће и њих навући на танак лед.
Ђиласов механизам деловања тако у пракси нуди три опције. Свака странка може да буде послушни део коалиције. Ако то одбије, биће разбијена и уништена. А ако то Ђиласу не пође за руком, Ђилас и Шолакови медији ће је прогласити за Вучићеве сараднике. Слично је и са политичарима, за које постоје две опције. Ако ниси Ђиласов поданик, бићеш проглашен за Вучићевог човека. На свим овим фронтовима Ђилас из позадине вуче конце како би око себе постројио беспоговорну и практично уцењену групу људи. Јер, једино у таквом окружењу, без конкурената, он може да се уздигне у главног опозиционара који лукаво чека своју прилику да ускочи у власт.
Ђилас успут показује невиђену способност да додатно поларизује друштво и гради нездраву климу. Не показујући ни најмању намеру да своју политичку причу учини конструктивном и отвореном за нове идеје, Ђилас је пре свега штетан за саму опозицију. Он таквим приступом разара и растаче опозиционо ткиво само зато што му такво одговара. Он је врхунски принцип одувек одређивао по сопственом интересу и ту се ништа, нажалост, неће променити.
Србија Данас/Курир