ДРАГАН ЂИЛАС – Лош глумац кловновског осмеха: "Жуте сузе" политичког профитера народ неће, подвала неће проћи

Званично објашњење које нуди у безбројним интервујима јесте да му је мотив да своје знање и искуство стави Србији на располагање кад оде ова власт која тако ужасно влада Србијом, по његовим речима, и чији ниједан пројекат није довољно добар. Ниједан километар ауто-пута за Ђиласа, изгледа, није километар. Ниједна фабрика која је доведена у Србију није довољно технолошки напредна. Па чак ни оне које праве и развијају аутомобилске моторе. Или ремонтују авионске са преспективом да их праве.

Данас, за Ђиласа у Србији није довољно добро ништа, све је ужасно, све пропада, ништа не ради, ништа се не поправља, ништа не ремонтује и не одржава, не улаже ни у шта, а и ако призна да се улаже то је увек лоше, лоповско, нестручно, ништа се не гради ни у Београду ни у Србији (огроман број градилишта по целој Србији игнорише и прави се да не постоје), када призна да се нешто гради кука како се струка ништа није питала (подсвесно или свесно?! учитавање другима свог приступа, кога је Драган Ђилас икада питао за стручно мишљење или, не дај Боже, га уважио), не признаје и не спомиње да се у целој Србији никад интезивније није градило и то не само у Београду већ у целој Србији. 

Не би признао по било коју цену да је ишта добро урађено. Да ли је ово последица карактера и доказане бахатости и опседнутости собом или стратегија освајања власти? Највероватније и једно и друго, јер када се погледа  деловање истог у политици, то се своди на: бесомучно понављање једне поруке са много варијација – ништа што је ова власт не ваља, нико ко је ова власт не ваља, ово је најгора власт од свих власти икада (како Драган Ђилас то може да зна, да ли је живео у свим система у свим земљама, да ли је стварно толики стручњак и за политику као и за све остало), ова власт се не брине ни коме ни о чему, пропашћемо ако хитно Драган Ђилас не постане власт и тако даље до у бесвест – ширење негативности, лоше атмосфере, подела међу људима, дељењем на подобне и неподобне (ако подржавате Драган Ђиласа онда сте добри, писмени, образовани, добро обавештени, културни, ако не подржавате Драгана Ђиласа онда сте заведени, обманути, наивни, необразовани, некултурни, интересџије, глупи итд.)

Стратегија је јасна – понављати у недоглед негативне ствари, ширити лошу атмосферу, представљати све и свакога нечовеком, лоповом, зликовцем само ако је на супротној страни и тако стварати ужасну атмосферу у друштву и представити стање државе најгорим икада, а са друге стране обећавати све што му падне напамет, мед и млеко, само да Драган Ђилас завлада и све ће бити решено, сви проблеми ће нестати, завладаће светски мир и владаће вечно пролеће са Драганом на челу.

Иако је  некада о плановима републичке власти причао као о изузетним перпсективама за развој Србије и Београда. Тако је некада хвалио пројекат Београда на води. И многе друге. Али, то је било када је мислио да ће успети да се наметне са својим комбинацијама и начином рада на који научио у прошлости. Кад му то није пошло за руком јер се ти пројекти реализују по реалним законима тржишта и где једном посреднику, трговцу који заврће обе стране између који поседује просто нема места, Ђилас је одлучио да се повуче из политике.

Па, онда, за ширу јавност релативно изненада, одлучио да се врати.

Без озбира каква објашњења нудио, оном ко имало боље познаје његову биографију, јасно је да се вратио јер зна да његов пословни модел не функционише ако он нема значајну улогу у власти која му омогућава да користи позицију моћи како би вршио притисак на потенцијалне клијенте и како би опет био у прилици да будзашто добије рекламни простор на РТС-у и у другим медијима. Усталом, све фирме које је непосредно или преко других покретао после одласка са власти, пропале су. Баш као што се ни оне у Чешкој пре доласка на власт нису прославиле пословним успесима јер зарадити 74 000 евра за толике године је баш мало.

Зато се данас Ђилас бори да опет дође на власт. За њега је питање власти питање опстанка његовог личног бизниса. Зато пристаје и на непринципијелне коалиције са својим некадашњим заклетим непријатељем, Вуком Јеремићем. Зато му не смета ни то што Мариника Тепић инсистира на осуди Срба и Србије као геноцидног народа и државе. Све му је прихватљиво ако му то доноси и промил шансе за повратак на власт.

Онда би било све по старом јер, по његовој личној изјави – Успешна су само она предузећа која могу да се накаче на државни буџет. Бар је тако било до 2012. године. А данас пара у буџету има јер у Србији раде фирме које производе и стварају вишак вредности. Запошљавају раднике, а не посреднике и мешетаре. Ниједно од тих предузећа не мора да ради за државу да би било успешно. Просто, имају тржишта и ван Србије. А Србији плаћају порезе и доприносе. И тако пуне буџет.

Зато Ђилас хоће поново на власт. И све ће учинити. Лиће крокодилске сузе због туђе деце какве је лио и због своје. Кловновски ће се смејати људима убеђујући их како је он тај који ће им вратити осмех, као да су га негде изгубили. Не разуме да једини који су у овом времену изгубили осмех јесу његови бивши сарадници и он пошто им шеме и комбинације не пролазе.

Народ не верује ни Ђиласу ни његовим људима у црним кошуљама и шта год да ураде, неће доћи у прилику да се врате на власт. Али, могао би Ђилас, себе ради, да заиста учини добро дело и помогне некоме од деце којој помоћ треба. Не да увек позива неког другог да нешто учини. Сам да учини. И да од тога не прави политичку представу јер иако је успешан политички бизнисмен, јако је лош глумац. Исувише лош да би по други пут продао исту причу било коме ко га зна. А сви га знају.