Смањивање изборног цензуса не одговара само опозицији која хоће да власт осваја на улици
Највећу корист од смањивања цензуса имаће опозиционе странке, јер је за већину њих освајање пет одсто гласова немогућа мисија
Замислите да присуствујете следећој сцени на аутобуској станици. Аутобус треба да крене али један број путника нема 500 динара за аутобуску карту и не може да путује. Имају само по 300 динара. Возач им онда саопштава да је довољно и 300 динара. Међутим, неколико несолвентних путника одбија да уђе у аутобус и оптужује возача да је некоректан што им је смањио цену карте. Шта би помислили? Па постоје само три могућа објашњења: да је у питању скривена камера, да су посвађани са здравим разумом или да нису ни имали намеру да путују.
Харадинају дозволили да се бави политиком, Младићу не дају да оде на лечење! ШЕШЕЉ УПОЗОРАВА НА ВЕЛИКУ ОПАСНОСТ!
Преварант или геније: Италијан који је објавио да је Младић умро, објаснио зашто шири лажне вести
"ЖИВ САМ, МАЈКЕ МИ!" Ратко Младић се јавио из Хага и послао МОЋНУ поруку!
Слично стоји ствар у причи око цензуса за предстојеће изборе. Његово смањивања са пет на три одсто критикују само странке које не планирају да учествују на изборима. Па желе да што више странака остане на "перону". Да имају веће друштво.
Циљ демократских избора јесте да будући парламент и влада у што већој мери одражавају вољу грађана. Због изборног цензуса од 5 одсто 2012. године без представника у парламенту остало је 470.000 грађана који су гласали. Најгоре су прошле присталице Шешеља и Бошка Обрадовића. Радикали су "просули" 180.000 а дверјани 170.000 гласова. По изборном закону, у расподели мандата, ти гласови су углавном припали СНС и ДС. Да је цензус био три одсто Двери и СРС би имале своје представнике у парламенту.
На изборима 2014. догодио се још већи "помор" гласова: без представника у Скупштини остало је више од 701.000 изашлих бирача. Низ воду је отишла изборна воља 152.436 присталица ДСС, 128.458 гласова Двери, 120.879 гласова ЛДП, 109.000 гласова УРС, 74.973 гласа за Доста је било, 72.303 гласа за Шешеља и СРС. Већина тих гласова је "конвертована" у посланичке мандате СНС.
Исто ће се догодити и након следећих избора. Највећи проценат гласова странака које не уђу у парламент биће расподељен странци која победи. А то ће, нема сумње, бити СНС. У складу с тим, СНС одговара да цензуз буде што већи.
Највећу корист од смањивања цензуса имаће опозиционе странке, јер је за већину њих освајање пет одсто гласова немогућа мисија. Добиће представнике у парламенту и локалним скупштинама, могућност веће медијске промоције и финансирање из буџета републике, односно општина.
Други добитници биће грађани. Више њих ће добити "своје" представнике у парламенту. И састав парламента ће у већој мери одражавати расположење у друштву и вољу народа.
Посредно и дугорочно корист од смањивања изборног цензуса имаће и СНС. Можда ће добити чак и између пет и 10 одсто мање мандата у парламенту и општинама него што би добила да је изборни праг остао пет одсто али ће на другој страни добити изборе са већим легитимитетом. Јер ће смањивање цензуса свакако бити мамац да на изборе изађу и неке странке које то не би учиниле.