Александар Вучић о својој идеји ЕКОНОМСКЕ ЗОНЕ: Заједничко тржиште ће доносити МИЛИЈАРДЕ инвестиција

Балканска унија Србији економски може само да донесе корист, али је питање које се намеће - шта може тиме изгубити? Председник Србије Александар Вучић учествовао је у Давосу, заједно са регионалним лидерима, у сесији „Убрзање дугорочног развоја Западног Балкана“, и поново инсистирао на креирању заједничког тржишта које би према његовим проценама доносило најмање осам до девет милијарди долара инвестиција, у односу на 4,6, колико их је било претходне године.

- Зато ћу своју идеју о регионалној економској зони наставити да промовишем и наставити да на њој радим, иако знам које су земље директно против тога - истакао је Вучић и поменуо да је Албанија у том питању уз Србију.

Председник Србије је констатовао да су (те земље које одбијају) под све већим — не бих рекао притиском — али да све теже могу да одговоре на питања и људи из ЕУ, који такође сматрају да је то важно и да је то одлична идеја.

- Рационалног одговора нема. Овде није реч о политици, ово није креирање Југославија плус Албанија, или Југославија оваква или онаква… Овде је реч о томе да сви имамо своје државе, сви ми смо у добрим или мање добрим односима, али ми размишљамо о генерацијама које долазе, о деци, о инвестицијама, будућности, о младима- подвукао  је Вучић.

Милан Крстић, доцент са Факултета политичких наука, сматра да је једна од држава које су против оваквог споразума Црна Гора, имајући у виду да она већ страхује од тога да би њено чланство у ЕУ могло да буде успорено због приступа ЕУ који би је третирао у пакету са Србијом.

ЗАХУКТАЛО СЕ: Македонију хоће да поделе на ОВА четири дела!

- Због поглавља које је отворила, чињенице да је постала чланица НАТО-а, што тумачи вероватно као додатни плус на свом евроатлантском путу, као и тога да нема отворених питања као што је Косово за Србију, Црна Гора сматра да треба да се везује за судбину осталих држава- указује Крстић.

Уколико би била направљена економска форма интеграције која је већа од тренутне која постоји на нивоу ЦЕФТА, Крстић верује да би у том случају у Црној Гори дошло до бојазни да је то заправо неко средњерочно решење о интеграцији читавог региона у ЕУ. На тај начин би, сматра он, била блокирана и стављена у контекст регионалног решења које би онда чекало да се читав тај систем или већи његов део укључи у ЕУ, а не да иду парцијално, свака држава за себе.

Додик: Америка не одустаје од намере да изгради БиХ као унитарну земљу

Што већи број трговинских и економских веза, то је већи степен културне повезаности, а такво повезивање, према његовом мишљењу, доприноси и политички релаксирању тензија међу народима.

С друге стране, једна од негативних ствари које Крстић види јесте да уколико је стратешки циљ Србије чланство у ЕУ, а уђе се у овакав пројекат, поставља се питање да ли се тиме ризикује. Тачније, да ли би се то у Бриселу посматрало као солидно решење где би заправо чланство Србије и Црне Горе које предњаче на путу европских интеграција могло мало и да сачека, па да се онда читав регион третира као целина.