Исповест Милуна, хероја из Суботице: Камион је ишао на аутобус пун људи, да нисам то урадио СВЕ БИ ИХ ПОБИО (ВИДЕО)

Да је у том моменту требало ја да скочим испред и да све стане, можда бих скочио, толико је све то страховито изгледало. Али не може, мораш сачувати себе да би сачувао друге. Зауставиш једна кола и одахнеш мало, али онда трчиш поново испред, јер ништа ниси урадио ако не зауставиш и следећа. Када у магли настане застој, онда пут постаје кланица.

Стравична несрећа код Богатића: Сударили се трактор и аутомобил, има мртвих

ПИЈАН ИЗАЗВАО СУДАР И СТАВИО НОВЧИЋ ПОД ЈЕЗИК: Ево шта се збило кад је урадио алко-тест! ОТКРОВЕЊЕ

Овако прича Милун Ђачић (57) из Мишићева, села надомак Суботице, који је прошлог четвртка на аутопуту Нови Сад - Суботица спасао стотине људи. Након  што је због прегусте магле и велике брзине дошло до ланчаног судара, он је више од сат и по трчао у сусрет возилима и заштитним прслуком им давао знак да на време коче и безбедно се зауставе. Нажалост, у удесу су погинули потпуковник Игор Веселиновски, цивилно лице Мића Иванчевић и возач камиона Младен Драгојловић. Ипак, да није било Ђачића, жртава би сигурно било много више. Овај истински херој, отац четворо деце, тог дана нешто после шест часова ујутру кренуо је послом у Нову Пазову и на аутопуту га је дочекала магла "какву не памти". Толико је била густа да је могао да види само нешто више од једне ознаке крај беле линије.

- На прописаној удаљености пратио сам возило испред себе, а оно је изненада почело да кочи, и ја сам "легао" на папучицу да бих некако успорио. Прешао сам у брзу траку и успео да се зауставим тик уз бранике. Колона возила се већ створила, али нисам знао због чега. Нисам имао времена ни да размишљам о томе, већ сам, чим сам видео да нико не долази иза мене, излетео из комбија и рукама зауставио кола која су наилазила - у једном даху ће Милун.

Ланчани судар на ауто-путу Београд-Ниш: има повређених!

Потом је успео да заустави још неколико кола, а први тренутак када се није чуо звук мотора и гума искористио је да се врати до свог возила. 

- Узео сам нови прслук да машем њиме и будем уочљивији. То је трајало само неколико минута, кад сам чуо нова возила и поново почео да трчим уз бранике, отприлике 50 метара испред колоне, и заустављам их - наставља Ђачић.

Машући флуоресцентним прслуком, који је блескао испред фарова, горостас родом из Пљеваља, зауставио је реку возила - више од стотину аутомобила, шлепера, један аутобус ког је у стопу пратио камион. 

- То ми је било посебно страшно, јер сам видео пун аутобус путника и камион који може све да их побије ако се не заустави на време - у даху прича Милун. Језиво је било и када је неколико возила наилазило иза шлепера, обилазили су га и прелазили у брзу траку, буквално испред њих сам истрчавао и махао прслуком.

Од тог четвртка телефон породице Ђачић не престаје да звони. Са свих страна људи зову да му се захвале што им је спасао живот.

- Ја свима кажем "Богу хвала!" Ко зна колико пута сам поменуо Светог Николу, дао ми је снагу, јер ниасм ја више млад да трчим толико и непрестано машем - скромно ће јунак из Мишићева.