ГДЕ СУ ИЗБЕГЛИЦЕ ДАНАС? Србија примила више од 650.000 прогнаних током "Олује", настрадало 2.000 људи
Избеглице се још боре за своје станове, пензије и одрживи повратак.
Више од 650.000 избеглих или прогнаних током ратова деведесетих година стигло је у Србију, а сада је у том статусу око 12.500 људи, рекао је комесар за избеглице Владимир Цуцић поводом 27 година од хрватске војне акције "Олуја" у којој је протерано више од 250.000 Срба.
"СМРТ ВУЧИЋУ" Скандал невиђених размера у Хрватској - претње смрћу српском председнику иштампане на рачунима за кафу (ФОТО)
УСТАШЕ КИПТЕ ОД БЕСА ЈЕР УКАЗУЈЕМО НА ЊИХОВА ЗЛОДЕЛА: Скандалозан прилог хрватске телевизије о српском филму "Олуја" (ВИДЕО)
ХРВАТИ ПРОЛУПАЛИ НАЧИСТО: "Дритан је просрпски премијер који је тајно потписао уговор са СПЦ!" (ВИДЕО)
Цуцић оцењује да је "Олуја" сама по себи једно велико страдање, али и симбол страдања у претходним акцијама на подручју тадашње Крајине, страдања на Косову и Метохији, у Сарајеву, Зеници, Тузли, Мостару, Бихаћу и низу других места.
Подсећа да је током Олује протерано више од 250.000 људи, настрадало око 2.000, а да се и дан данас та агонија растеже чињеницом да још неколико стотине се воде као нестали иако је добар део њих већ ексхумиран.
- Ми смо урадили више од 24.500 трајних решења, кроз Регионални стамнбени програм ближимо се броју од 6.000 трајних решења, а требало би да пређемо тај број. Иначе Регионални стамбени програм има 7.600 и у следећем периоду ћемо и то завршити - казао је Цуцић додајући да се нада наставку активности.
Од 1.200 колективних центара колико је у Србији било, сада има само један једини колективни центар, каже Цуцић додајући да се и за његово затварање боре годинама, али да нажалост локалне власти у Бујановцу нису најспремније да то заврше.
- Затворићемо и то, ми смо се определили када смо кренули да затварамо да их не расељавамо, доста су расељавани, ми смо све до једног човека на одређени начин помогли да се усели у нешто његово, трајно - казао је Цуцић.
Када је реч о повратницима, Цуцић каже да је један број људи узео документа Републике Хрватске јер му је то био предуслов да заврши низ својих отворених питања, односно да их не терете порезом, да може да врати пољопривредно и друго земљиште, да има права на обнову.
- Нажалост више од 30.000 станова је остало, нема их, остало је још низ нерешених питања, неисплаћених пензија, што је срамотно питање - велика мрља на правном систему Хрватске јер ви сте држављанин Хрватске, а дискриминисани сте само зато што се зовете Јован, а не Иван и не дају вам три и по године пензију - каже.
Додаје да су остали који се враћају, више од 90 одсто њих су страрији, који су своју пензију обезбедили негде друго.
- Веома је мали број људи који су у добу када радна способност још увек није изгубљена, места се празне и од Хрвата - каже и додаје да не верује да ће се и даље у Хрватску људи враћати, односно како каже, број повратничких породица је све мањи.
Иако више нема тензија које су биле, Цуцић каже да се сваке године у просеку један или два пута нађе некакав разлог да некога ухапсе и оптуже за неки злочин и то објаве на сва звона, а онда после годину, годину и по дана га пусте без објављивања да је пуштен, да ништа није доказано и да су на тај начин његова права била угрожена.
- Игранка траје, нама је жао што је тако, ми живимо једни поред других, некада смо живели једни са другима, али и као једни поред других треба да будемо добре комшије - каже Цуцић.
Примећује да и један број људи и даље носи два пасоша, има очекивања од обе стране.
- Ми смо то као Србија схватили и нисмо доживели као никакву препреку, напротив. У Србији су биле потребе, а права су остала у Хрватској. Ми смо се постарали о потребама, да ли се неко постарао о правима то је питање за њих, а мислим да време показује да то баш и није случај - сматра Цуцић.
У Србији је до промене демографске структуре дошло само зато што је неко дошао, а не зато што је Србија било кога истерала, каже Цуцић и додаје да на то треба да будемо поносни.
- Потребно је да будемо поносни на то да међу расељенима, избеглима и протеранима, 24 одсто нису Срби, па ако су се они определили да им Србија буде домовина и да овде нису имали проблем због тога, то је доказ једног озбиљног опредељења, настојања и дела - навео је.
Како каже, Србија је делима показала јер свака зграда може да се опипа, сваки човек може да каже да ли је довољно помогнут.
- Вероватно не, али далеко више од онога у ономе што је некада звао домовина и отаџбина, јер то му више није отадзбина, ни домовина, сада му је домовина Србија - рекао је Цуцић.