ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА У УТОРАК ЧЕКА КОНАЧНА ПРЕСУДА: Оптужница састављена у 11 тачака, једна већ оборена
Основна оптужница садржала 11 тачака, ослобођен по једној
Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу, објавиће у уторак поподне другостепену пресуду некадашњем главном команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу
СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ - MOZZART ДОНИРАО БЕОГРАЂАНИМА ИНОВАТИВНИ ПРЕЧИШЋИВАЧ ВАЗДУХА!
"ЗВИЦЕР ЋЕ УЧИНИТИ СВЕ ДА СЕ ОСВЕТИ ВУЧИЋУ" Министар Вулин изнео шокантне тврдње
СРБИЈА НАСТАВЉА ПУТ КА ЕУ: Створени услови за отварање бар једног кластера у јуну
Првостепеном пресудом Хашког трибунала, чији је рад наследио Механизам, Младић је у новембру 2017. године осуђен на доживотни затвор, а према неким информацијама, он ће лично присуствовати изрицању пресуде, као и његов син Дарко.
Младићеви браниоци Бранко Лукић и Драган Иветић, међутим, неће бити на изрицању пресуде, јер нису у могућности да приступе суду у Хагу, нити да изрицање пресуде испрате видео конференцијском везом.
Због изостанка бранилаца, Жалбено веће је одлучило да Младићу, само за ово рочиште, омогући присуство правног саветника, адвокатицу Пету Луизе Багот (Пета-Лоуисе Bagott) која ће према, одлуци већа, заступати Младићеве интересе.
Младић је првостепеном пресудом осуђен на доживотни затвор, са образложењем да је "значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине".
Младић је осуђен по 10 од 11 тачака оптужнице.
Ослобођен је само оптужбе за геноцид у шест општина - Фоча, Кључ, Котор-варош, Приједор, Сански мост, Власеница.
На ову пресуду жалбе су уложили и тужилаштво Механизма и Младићеви браниоци, а о њима у уторак одлуку доноси Жалбено веће, које првостепену пресуду може да потврди у целости, да је преиначи у појединим делоима или у погледу казне или да је укине у целости и наложи понављање суђења.
Првостепено веће Хашког трибунала је у новембру 2017. године закључило да је Младић својим деловањем значајно допринео извршењу геноцида над босанским муслиманима у Сребреници, да је терорисао становниство Сарајева, да је наређивао узимање талаца.
Ослобођен је само оптужбе за геноцид у шест општина - Фоча, Кључ, Котор-варош, Приједор, Сански мост, Власеница.
Приликом читања пресуде председник судског већа Алфонс Орије рекао је да је веће закључило да Младић није крив по тачки 1, по оптужби која га терети за геноцид у шест општина БиХ, претходно образложивши да није доказано да је циљ удруженог злочиначког подухвата био геноцид.
Осуђен је по других 10 тачака оптужнице:
- по тачки 2 за геноцид у Сребреници,
- по тачки 3 за злочин против човечности,
- по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва,
- по тачки 5 због убистава и злочин против цивилног становништва,
- по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања,
- по тачки 7 због депоратција и злочин против цивилног становништва,
- по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва
- по тачки 9 осуђен је због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања
- по тачки 10 осуђен је због protivpravnnih напада на цивиле и кршење закона и обичаја ратвоања и
- по тачки 11 због узимања талаца - особља УН и кршења закона и обичаја ратовања.
Оптужницом се теретио за четири злочиначка подухвата (УЗП), а за један од њих који се односи на шест општина је ослобођен.
Осуђен је због удружених злоциначких подухвата који се односе на Сребреницу, Сарајево и узимање талаца.
Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године.
Младић је ухапшен у мају 2011. године, након 12 година скривања, у месту Лазарево у Србији, и изручен Хагу.
Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем.
Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у различитим периодима оптужнице против су њих развојене и судило им се у одвојеним поступцима.
Караџић у марту 2016. године првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Схевенингену.
Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.
Младић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе сведока.
Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су небројено пута тражили да му се омогући лечење на слободи, али Хашки трибунал а после ни Механизам, те захтеве до данас није усвојио.