ГОДИШЊИЦА "ОЛУЈЕ" У НОВОМ САДУ: Ране и после 27 година не зарастају, 250.000 Срба протерано из својих домова (ФОТО)
Биланс најтрагичнијег догађаја у новијој српској историји војно-полицијске акције "Олуја" која се догодила пре 27 година, био је 250.000 Срба протераних из својих домова.
Број жртава у овом највећем етничком чишћењу у Европи после Другог светског рата и даље је предмет спорења између Србије и Хрватске, али се барата бројком од око 2.000 страдалих.
НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ МЕДИЈИ СУ ПОТПУНО ИГНОРИСАЛИ РАТНИ ЗЛОЧИН: Егзодус Срба у "Олуји" за њих је била величанствена победа
"ДО ЈУЧЕ ЧЕДО РУСКЕ ПОЛИТИКЕ, ДАНАС БЛИЗАК НАТО АЛИЈАНСИ" Брнабић ОШТРО осудила нападе тајкунских медија на Вучића (ФОТО)
УДАРНО: Потписан Темељни уговор СПЦ и Владе Црне Горе (ФОТО)
Током тих неколико дана, од 4. до 8. августа 1995. године, прогнан народ похрлио је тада ка Србији, а процентуало највише њих завршило је у Новом Саду који их је оберучке примио.
Протерани Срби налазили уточиште у Србији и Републици Српској
Претходно је за време рата у бившој Југославији, на територији Баније, Like, Кордуна и Северне Далмације оформњена Република Српска Крајина.
Војном акцијом "Олуја" Хрватска је преузела контролу над овом области којом је претходних година управљало локално српско руководство уз подршку Београда.
Тада је један део српског становништва напустио ову територију, нашавши уточиште у Србији и Републици Српској, једном од два ентитета који чине Босну и Херцеговину. Део оних који нису желели да напусте своја огњишта били су ликвидирани.
Према подацима Хелсиншког одбора за људска права, до краја 1995. године око 400 Срба који су одлучили да остану у својим кућама, убијено је.
Нове оптужнице због ракетирања колоне цивила
Ране ни после 27 година не зарастају. Тај дан 4. август, у Загребу и Книну слави се као Дан победе, док се у Србији обележава уз паљење свећа и комеморативне говоре.
Да је "Олуја" заиста трагедија једног народа недвосмислено показују и бројке: према попису из 1991. године, у Хрватској је живело око 500.000 Срба, а данас их је око 150.000.
Као епилог прогона Хашки трибунал осудио је након 16 година, тек 2011. године, генерале Анта Готовину и Младена Маркача на по 18 година затвора због "Олује". Међутим, пресудом Жалбеног већа, они су ослобођени.
Ове године Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против четири висока официра Хрватске војске због, како се наводи, злочина над српским цивилима у акцији "Олуја", јер су 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести код Босанског Петровца и у месту Сводна код Новог Града.
Хрватски Центар за суочавање с прошлошћу Доцумента поздравили су у мају најаву српског тужилаштва о подизању оптужнице против хрватских војних пилота и позвао надлежне институције да се што пре договоре у којој земљи ће се наставити поступак.