ХАГ ПОСТАЈЕ СВЕ ПРАЗНИЈИ: После премештања Караџића, у притвору ће остати само још два српска генерала
У притвору Хашког трибунала остаће још само 2 српска генерала
Када по одлуци председника Механизма за међународне кривичне судове у Хагу бивши лидер босанских Срба Радован Караџић буде пребачен у Велику Британију на одслужење казне доживотног затвора, у притвору Хашког трибунала остаће само генерал Војске Републике Српске Ратко Младић и пензионисани генерал МУП Србије Сретен Лукић.
НА СНИМКУ СЕ ВИДИ УБИЦА: Ево како је убијен Кића, вођа навијача Партизана - осам хитаца са леђа (ФОТО/ВИДЕО)
ЕПИЛОГ СЕКС СКАНДАЛА У БОРУ: Бившем заменику градоначелника затвор од годину дана, обљубио девојчицу стару 15 година
ТЕШКА САОБРАЋАЈКА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Оборен мотоциклиста, превезен у Ургенти центар са тежим повредама
Ратко Младић у хашком притвору чека изрицање другостепене пресуде жалбеног већа Механизма, који је наследио рад некадашњег Хашког трибунала, познатог по томе што је изрекао више од 90 осуђујућих пресуда, махом Србима.
Младић је првостепеном пресудом осуђен на доживотну казну затвора због наводних ратних злочина у Босни и Херцеговини.
Сретен Лукић је осуђен на 20 година затвора и до јануара ове године је казну издржавао у Пољској, која га је тада вратила Хагу, јер је максимална казна затвора у тој земљи 15 година, колико је Лукић већ издржао.
Очекује се нова одлука председника Механизма о томе где ће Лукић наставити да служи казну, пошто председник није склон да Србима дозвољава условни отпуст са одслужења казне, о чему говори низ његових последњих одлука у случајевима Галић, Лукић и други.
Пред Механизмом је у току још поновљени поступак некадашњим челницима Ресора Државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, који се међутим бране са слободе, и само се по позиву и потреби јављају у притворску јединицу у Хагу.
Они су првостепеном пресудом Хашког трибунала били ослобођени од оптужби за злочине на простору бивше Југославије, али је ту пресуду укинуло жалбено веће и наложило да им се суђење понови. Поновљено суђење им је окончано завршним речима средином априла и до краја године се очекује нова првостепена пресуда.
Механизам такође води поступак против двоје српских радикала Вјерице Радете и Петра Јојића, које терете за ометање рада суда, односно за утицање на сведоке у поступку који се водио против председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља.
Радета и Јојић се међутим налазе у Србији, јер наша држава Хагу не изручује оптужене који се не терете за ратне злочине, у складу са Законом о сарадњи Србије са Хашким трибуналом.
Механизму је иначе, на располагању 14 држава за смештај осуђених пред тим судом, раније Хашким трибуналом.
То су земље чланице Уједињених нација које имају уговор са Механизмом о издржавању казни затвора: Шведске, Финске, Данске, Немачке, Велике Британије, Белгије, Аустрије, Италије, Француске, Естоније и Шпаније, Норвешке, Италије и Португала.
До сада је пред хашким судом осуђено укупно 90 окривљених са простора бивше Југославије. Више од њих су казне већ одслужили, а око 60 хашких осуђеника још увек је на издржавању казни.
Тако на пример, у Финској казну од 22 године затвора на коју је осуђен јануара 2014. због злочина над Албанцима током рата на Косову служи бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Небојша Павковић.
Због злочина у Вишеграду (БиХ), Милан Лукић служи доживотну казну затвора у Естонији, док је његов рођак Средоје Лукић на издржавању 27-огодишње затворске казне у Норвешкој.
У Пољској су и бивши челници полиције босанских Срба Мића Станишић и Стојан Жупљанин, осуђени на по 22 године затвора због злочина над Бошњацима и Хрватима.
У Немачкој, поред осталих, казну служи Властимир Ђордевић, бивши начелник МУП-а Србије који је на 18 година затвора осуђен због наводних злочина над Албанцима на Косову.
У тој земљи доживотне казне служе и Вујадин Поповић, бивши начелник безбедности Дринског корпуса Војске РС-а, као и бивши заповедник Сарајевско-романијског корпуса Станислав Галић.
У затвору у Данској је Радослав Брђанин, бивши председник Ратног председништва "Аутономне регије Крајина" где издржава казну од 30 година затвора због злочина у северозападној Босни и Херцеговини 1992. године.
У Шведској 20-огодишњу казну издржава бивши припадник специјалне јединице војне полиције Хрватског вијећа обране (ХВО) Мирослав Брало због злочина у селима Ахмићи и Надиоци у околини Витеза у БиХ.
У тој земљи казне су одслужили и бивши потпредседник владе Савезне Републике Југославије Никола Шаиновић и бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић.
У Великој Британији казну служи и некадашњи премијер самопроглашене "Хрватске Републике Херцег-Босне" Јадранко Прлић, осуђен за злочине над Бошњацима.
У затвору у Аустрији је бивши челник самопроглашене "Херцег Босне" Бруно Стојић осуђен на 20 година због злочина над Бошњацима.
Горан Јелисић 40-огодишњу казну због злочина над Бошњацима и Хрватима у Брчком (БиХ) служи у Италији.
У Француској је Миломир Стакић, осуђен на 40 година затвора за злочине на подручју Приједора (БиХ).
У Шпанији је казну одслужило пет осуђеника, док је у затвору у Португалу био Миле Мркшић, осуђен због злочина на пољопривредном добру Овчара код Вуковара (Хрватска) 1991. Умро је 2015. године у затворској болници.
Хашки трибунал, чији пуни назив гласи „Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991“ радио је од 1993. до 2017. године, када је његов рад наставио поменути Механизам.
Овај ад хоц трибунал са седиштем у Хагу, основан Резолуцијом 827 Савета безбедности.
Караџић је у притвору у Хагу од хапшења и изручења из Србије у јулу 2008. године.
Правоснажно је осуђен 20. марта 2019. године на доживотни због геноцида у Сребреници и злочина против човечности, кршења закона и обичаја ратовања.
Том одлуком преиначена је у погледу одлуке о казни првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. година био осуђен на 40 година затвора.