ХАГ ОДЛУЧИО: Френки Симатовић пуштен на привремену слободу!

Међународни суд у Хагу пустио је на привремену слободу бившег оперативца Службе државне безбедности (СДБ) Србије Франка Симатовића-Френкија, коме суди по оптужници за ратне злочине у Хрватској и БиХ, 1991-95. године.

Како је данас саопштио тај суд, Симатовић ће на привременој слободи у Србији остати до 19. јануара.

Из одлуке судија, са које је данас скинута ознака поверљивости, произлази да је Симатовић пуштен из притвора у Схевенингену (Scheweningen) 8. децембра.

У поновљеном хашком процесу Симатовићу и првооптуженом Јовици Станишићу, бившем шефу СДБ Србије, данас је наступила пауза због Божића и Нове године.

Суђење ће, како се очекује, бити настављено у трећој недељи јануара.

Тужиоци су данас затражили да процес Станишићу и Симатовићу тада буде убрзан додавањем још једног радног дана.

Због болести првооптуженог Станишића, суђење се, од почетка у јуну до сада, одвијало три дана недељно по три сата.

Будући да је, по одлуци суда, Станишић на привременој слободи у Србији од краја јуна, тужиоци захтевају да у јануару број радних дана и радних сати сваког дана буде повећан на четири.

У поднеску расправном већу председавајућег Бартона Хола (Буртон Hall), тужиоци оцењују да је досадашњи распоред рада "неефикасан" и да "непотребно продужава процес".

Тужилаштво тврди и да због тродневне радне седмице "није у стању да сведоке изводи на начин примерен брзом суђењу".

Тужиоци подсећају да је и одбрана првооптуженог Станишића, назначила да би, док је он на привременој слободи у Србији, суђење могло да се одвија и током пуне, петодневне, радне седмице, Уколико другооптужени Симатовић, који процес прати у хашкој судници, сматра да би препрека за продужавање радне недеље могло бити његово здравствено стање, расправно веће би, по тужиоцима, требало да наложи да Симатовића "прегледа независни медицински експерт".

Судије би, предлаже даље Тужилаштво, требало да омогуће Симатовићу да суђење прати из притвора у Схевенингену (Scheweningen), уколико би то омогућило повећавање броја радних сати.

Тужиоци, међутим, оцењују да "нема објективне основе за закључак да Симатовић не може да прати повећан радни распоред процеса".

Очекује се да ће судије одлуку о захтеву тужилаца донети пре наставка суђења Станишићу и Симатовићу.

Расправно веће ће, у истом року, поново размотрити и да ли ће првооптуженом Станишићу продужити боравак на привременој слободи, који, по важећој одлуци, истиче 18.јануара 2018.

Станишићева одбрана раније је затражила да он у Београду остане до краја доказног поступка.

Од почетка поновљеног суђења Станишићу и Симатовићу, 13. јуна, тужиоци су пред расправно веће, на јавним седницама, извели двадесетак сведока, већином о злочинима у Хрватској.

По оптужници, та злодела починиле су формације под контролом СДБ Србије, односно Станишића и Симатовића, попут Црвених беретки и Српске добровољачке гарде коју је водио Жељко Ражнатовић-Аркан.

Станишића (67), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

По налазима лекара у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење (паучитис) и депресије. Болест првооптуженог значајно је утицала на ток и дужину дугогодишњег хашког процеса против Станишића и Симатовића.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003., обојицу оптужених је суд више пута пуштао на привремену слободу.

Према подацима његове одбране, Станишић је дуже од шест година провео на привременој слободи, а више од пет година у притвору.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013., Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела.