ХРВАТИ ГАЗЕ ТЕМЕЉЕ ЕУ, А БРИСЕЛ ЋУТИ: Забрана Вучићу да посети Јасеновац само једна од многих прекршених вредности
Забраном српском председнику Александру Вучићу да посети Јасеновац Загреб је грубо погазио дугачку листу вредности и стандарда у које се Европска унија "куне", а на које се и Хрватска, као чланица, обавезала и које користи да у свакој прилици кочи Србију на њеном европском путу.
За Хрватску очигледно не важи ни слобода кретања, не желе помирење и суочавање са прошлошћу, нису им битни добри регионални односи, мир и стабилност на Западном Балкану.
БОЛЕСНА КАМПАЊА БОСАНСКИХ МЕДИЈА: Уместо неспособног руководства, криве Вучића јер ће се им се "грађани смрзавати"
НАСТАВЉА СЕ ПОСЕТА СРБИЈИ: Председник Египта положио венац на споменик Незнаном јунаку (ФОТО)
"СРБИЈА РАМЕ УЗ РАМЕ СА МОЋНИМ ДРЖАВАМА" Посета ал Сисија отворила нове видике за нашу земљу, једна ствар је КЉУЧНА
Званични Загреб већ годинама према Србима и Србији води политику која је у директној супротности са званичним бриселским курсом, а коју у ЕУ максимално толеришу.
Бројни су инциденти на које су у Унији једноставно оћутали - од истицања усташких симбола, величања монструозних злочинаца, разбијања ћириличких табли, постављања плоче са усташким покличем "За дом спремни" тик поред Јасеновца...
У Бриселу се ни глас није чуо када су представници хрватске власти пре неколико година положили венац на гроб стрељаним усташама у Блајбургу. Да ли би оћутали и на сцену одавања поште на гробу Хермана Геринга и стрељаних нациста у Нирнбергу?
С друге стране, европски званичници, међу којима предњаче они из Хрватске, готово да не пропуштају прилику да Србију опомену како треба да се суочи с прошлошћу, да не велича ратне злочинце и те захтеве "под обавезно" уграђују и у бројне резолуције Европског парламента.
Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, каже да Хрватска никада не би постала чланица ЕУ, да сама Унија доследно поштује принципе на којима наводно почива и да основни алат у њеном функционисању није лицемерје:
Срби као грађани другог реда
Хрватска посебно спроводи неевропску политику у области поштовања права Срба у овој земљи, али ни због тога не добија никакве пацке из Брисела.
Наши сународници су константно маргинализовани, дискриминисани, често стигматизовани и третирани као грађани другог реда.
У деловима Хрватске постоји агресиван отпор употреби српског језика и писма, а право на неговање српског националног и културног идентитета у многим областима где Срби живе забрањена је тема. Са друге стране, права Хрвата у Србији, као и права других националних мањина, у складу су са најнапреднијим европским традицијама и праксом.
- Само етноцид који је над Србима почињен 1995, када је протерано 250.000 Срба, на хиљаде убијено и то искључиво због своје националне припадности јер је намера била да се створи етнички чиста држава, довољан је да Загреб никада не дође ни пред врата Брисела. Они су ипак 2013. постали чланица, иако српски народ у Хрватској деценијама живи у гету, где организоване банде под окриљем државе уништавају сваку таблу која осване на ћирилици. Да не говорим о повампирењу усташтва и нацизма. Све то ЕУ нажалост толерише, што показује да су европске вредности само флоскула, односно политикантско средство које се употребљава онако како то у одређеном тренутку одговара политичком Западу - наводи он.
Карановић указује да је невероватно да Брисел није дигао глас када је на бруталан начин онемогућен грађанин Србије, при том и председник државе, да само положи цвеће на највеће српско стратиште, највећи град мртвих Срба, направљен ради њиховог истребљења.
- Нажалост, ни не очекујем реакцију ЕУ, јер је она добрим делом саздана на принципима које баштини данашњи Загреб - принципи неонацизма повампирили су се широм Запада, као што усташтво у Хрватској дивља већ добрих 30 година. Денацификација и деусташизација у Хрватској никад није спроведена и о томе најбоље сведочи забрана да жалимо своје жртве и да се достојно сећамо својих предака - додаје Карановић.
Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику, каже да се забрана хрватске владе председнику Србије да посети Јасеновац не може оправдати никаквим разумним аргументима и бесмислено звуче изјаве зашто му то трећи пут није допуштено:
- Овакав потез сигурно не доприноси побољшању међусобних односа и сарадње, за шта се Хрватска у начелу залаже. Као чланица ЕУ требало би да осталима у региону, укључујући и Србију, послужи као пример и узор у многим областима, укључујући и поштовање једног од темељних принципа, а то је слобода кретања. Нажалост, оваквим понашањем само демонстрирају да им није превише стало ни до добросуседске сарадње, а камоли помирења, што су не само европске, већ универзалне вредности - наводи она.