Новогодишњи интервју са Деда Мразом: Најпознатији Деда на свету без длаке на језику открива СВЕ детаље свог посла

Овај Деда Мраз заправо није онај прави са Северног пола, већ један младић из Србије који у време новогодишњих празника стави маску на себе како би зарадио џепарац и увеселио наше грађане. А како је уопште дошао на идеју да се бави овим послом и какво је његово искуство погледајте сами.

Како то обично бива код нас, мој џеп је једног дана почео да виче: -Празан сам, празан сам! Морао да смислим начин како да га напуним. Размишљао сам који би хонорарни посао могао да ми реши проблеме и избор је спао на посао Деда Мраза. Практично, празан џеп ме је навео на то, али ниједног тренутка нисам зажалио. Осећај који имате када усрећите и насмејете дете, не може се описати речима нити надокнадити новцем. Радио сам у једном фото студију у Крагујевцу који је имао закупљен простор у тржном центру као и по предшколским установама.

Одржана седма новогодишња Трка Деда Мразова

То чиме се ја бавим донекле има везе са овим послом. Аматерски сам се бавио глумом 7 година, покушао чак и да упишем академију, тако да ми глупирање пред великим бројем људи није представљао проблем.

Ја се као Деда Мраз навикнем да машем и смешкам детету. Онда се пресвучем у цивилно одело, кренем ка кући и ухватим себе како и даље то радим. Наравно, сам Бог зна шта родитељи помисле у том тренутку, али никад нисам упадао у непријатне ситуације. Њихов поглед би ме терао да бежим главом без обзира. Ко ће њима сад објаснити ко сам ја и шта то радим...

Једна коју памтим је везана за почетак моје дедамразовске каријере. У неком тренутку сам био окружен већим бројем деце. Чучнуо сам како бисмо били на истој висини. Једна јако фина девојчица ми је пришла, скинула капу и почела раздрагано да бежи колико је ноге носе. И свима смешно, осим, наравно, Деда Мразу који трчи кроз бутике за њом покушавајући да врати капу.

Дете које је упознало мене као Деда Мраза биће весело до краја живота, у то сам сигуран. Наравно,  трудиле су се маме понекад да ја останем присутан у животу њиховог детета на дуже стазе, али то је прича за неке друге странице. Могу да кажем да сам својим шалама увесељавао децу, а и одрасле са оне лепше и племените стране.

ЋАО, ДЕДА МРАЗЕ: Ирваси прешли у полицајце!

Искуство је показало да се деца од 2-3 године највише плаше. Мали су и несигурни, а и знају ваљда да нико нормалан не би шетао у капуту са капом, брадом и у чизмама и то на 25 сетпени. Шалу на страну, осећај када видите да сте некоме измамили осмех када вам трчи у загрљај, још ако је дете, стварно је неописив.  С друге стране, било је и оних ниских удараца на самопоуздање када се дете расплаче чим ме види и на сав глас повиче: -Мама, ено га, бежимо! Али, све то иде у рок службе.

10.000 ДЕДА МРАЗЕВА ПРОТРЧАЛО УЛИЦАМА МАДРИДА: Разлог није само традиција (ФОТО)

Преселио сам се у други град. Онда сам сео и мало се прерачунао- регистрација санки, па зимска заштита (уместо зимских гума), онда ирвасе на техички преглед, па путарина на свакој наплатној рампи, па деда по зими ради, мора мало да се угреје, а како ће него чашицом или две и да не идем даље, списак је подужи. Све то када саберете, видите да је то много скуп посао у Србији. Онда сам одлучио да се повучем у превремену пензију. Тренутно сам на мастеру на једном београдском универзитету из области финансија. Сложићете се да су финансије уско повезане са мојим претходним послом. А у међувремену, меркам место Ускрчњег зеке. Чуо сам да је много боље плаћен. Али, о томе тамо негде око 15. Априла. До тада, остајте ми здрави, срећни и весели. Воли вас ваш Деда Мраз.