ИСПЛИВАО СЛОБИН ПЛАН ЗА БЕКСТВО ИЗ ХАГА? Кришом узимао пилуле само да оде у Русију - на крају платио животом
У ћелији бившег председника неколико месеци пре смрти нађена кутија спорног лека. Умро је у сну, а након анализа закључено да је реч о природној смрти, наводи некадашња портпаролка Хашког трибунала Флоранс Артман
Некадашњи председник Србије Слободан Милошевић је у хашком притвору на своју руку узимао лек којим је неутралисао дејство лекова против хипертензије, које је морао да пије пред чуварима! Он је у самој завршници судског процеса радио све како би отишао у Русију на лечење, где је живео део његове породице.
ШОКАНТНА ОДЛУКА МАРИЈЕ МИЛОШЕВИЋ: Откривено шта планира са Слобиним посмртним остацима
ШЕШЕЉ ОТКРИО КО ЈЕ НАЈВЕЋИ ИЗДАЈНИК СРПСКОГ НАРОДА: Лидер радикала никад искренији, мук у студију
"МИЛАНОВИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ И ИСКРЕНИ ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ" Вучић шмекерски одговорио на бруталне увреде хрватског председника
То је у својој књизи "Мир и казна" својевремено открила некадашња портпаролка Хашког трибунала Флоранс Артман.
Умро у сну
- У суботу 11. марта 2006, пре него што је Булатовић (бивши црногорски председник Момир Булатовић, прим. нов.) успео да заузме место у судници намењено за сведоке, Милошевић је пронађен мртав у ћелији Е04 притворске јединице Трибунала. Милошевић није измакао својим судијама, већ пресуди - навела је Артманова и додала:
- Пошто је доживео срчани напад око 07.45 ч, Милошевић је очигледно умро у сну. У уторак пред смрт, Милошевић је добио извештај Трибунала са резултатима анализа крви у којима га оптужују да је на своју руку узимао "рифампицин", антибиотик чији је пропратни ефекат да неутралише дејство лекова против високог крвног притиска, од којег је патио. Једна кутија тог антибиотика, произведена у Србији, пронађена је почетком године међу његовим стварима у притворској јединици. Уочи његове смрти, у петак, 10. марта, Милошевић је свом правном асистенту Зденку Томановићу предао писмо упућено руским властима у којем каже да му прети опасност да буде отрован. Као доказ, он наводи резултате анализа који откривају присуство велике дозе антибиотика који се обично користи за лечење лепре или туберкулозе "рифампицина". Пошто аутопсија и токсиколошке анализе нису доказале присуство сумњивих супстанци, Трибунал закључује да је реч о природној смрти.
Радио на своју штету
Арманова тврди да Милошевић није оклевао да више пута доведе свој живот у опасност.
- Из других, раније извршених анализа се види да он није узимао лекове који су му били преписани против хипертензије, а онда, присиљен да их попије пред чуварем, он је себи набављао "рифампицин" како би неустралисао њихово дејство. Овај антибиотик, који се не користи често, ипак је био познат по томе што не оставља никакав траг у крви, само два или три сата по узимању. Милошевић је већ више месеци користио своје здравствено стање како би убедио судије да му дозволе да оде на лечење у Русији, тамо где су живели његова супруга, његов син и његов брат. Судије су одбацивале његове захтеве. Како се процес ближио крају, Милошевић је очајнички тражио излаз пре коначне пресуде.
Милошевићево прво појављивање у хашкој судници
Охол и арогантан, Садам Хусеин га опонашао
Артманова у књизи детаљно описује и прво појављивање Милошевића пред хашким судом 3. јула 2001. Она истиче да "први пут у историји, једном бившем шефу државе се суди пред једним међународним судом због његове злочиначке политике".
- На стотине разних телевизија су дошле да забележе овај историјски тренутак. Оне не наилазе на човека који делује утучено, човека којег је стигла његова најмрачнија прошлост. Овај човек не показује ни најмањи знак уважавања. Он јавно носи кравату с бојама српске заставе, са истим гордим ставом шефа државе. Охол и арогантан. У четвртак 1. јула 2004. Садам Хусеин усваја исти став приликом свог првог појављивања пред специјалним ирачким судом. Изгледа да се диктатори не боје суочења с правдом. Они је одбацују, машу порицањем као једином истином - навела је она.
Подсећа да је Милошевић на том првом појављивању пред судом рекао да не признаје суд, да је Трибунал незаконит, лажан... Заседање је стога трајало свега 12 минута.
- Вративши се у притворску јединицу, он се распитује за утиске које је оставио својим наступом. Тиму Мекфејдену, који управља затвором, он каже: "Добро је прошло, зар не?" - открила је Артманова.
