ИСТИНА О ВУКУ БРАНКОВИЋУ: Није издао цара Лазара, још 7 година Косово бранио од Турака

Вековима већ несрећни зет кнеза Лазара симбол је неверства, а Бранковићи најомраженије српско презиме. Кад неког оптужују за најтежи облик издаје Срби га не називају издајником, већ „бранковићем“.

НАШ РЕПОРТЕР У СТАРОЈ СРБИЈИ, НА СРПСКО-МАКЕДОНСКОЈ ГРАНИЦИ: Срби са обе стране, али их је све мање

ЛЕК ЗА РАК ЗАИСТА ПОТОЈИ, а ево и зашто се Срби оболели од ТУМОРА све чешће ЛЕЧЕ У АТИНИ

Међутим, Вук Бранковић не само што није издао на Косову, већ је после битке на Газиместану једини наставио да пружа отпор Турцима.  Вук је управљао територијом која је обухватала Косово и Метохију и мање делове данашње Македоније и Црне Горе.

У Боју на Косову 1389. године, који је вођен недалеко од његове престонице Приштине, командовао је десним крилом српске војске и остао до краја битке.

ВЕЛИКА ПЛАНА: А од претходне општинске власти 130 милиона динара дуга!?

Када су наследници Цара Лазара, кнегиња Милица и синови, суочени са агресијом Османлија са истока и Угарске са севера, признали врховну власт султана Бајазита, он се успротивио тој одлуци, одметнуо се од двора у Крушевцу и наставио да ратује, покушавајући да сачува самосталност своје области.

Неколико месеци након губитка Скопља 1392. године прихватио је да буде турски вазал, али није поштовао договор. Његов отпор сломљен је тек 1396. године, када губи и главни град Приштину. Турци га одводе у заробљеништво, где је и умро 6. новембра 1397. године. Претпоставља се да је сахрањен у Хиландару или Манастиру св. Павла. Бранковићи спадају у ред српских династија које су највише држале до свог народа, његове вере, обичаја и културе. У браку са Маром, кћерком кнеза Лазара, Вук је имао три сина: Гргура, Ђурађа и Лазара. 

Општина Велика Плана ћути: Југопревоз повећањем цена и даље пркоси грађанима

Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у Хиландару 1408. године. Лазар је убијен 11. јула 1410. године  у току битке код Једрена, коју су око турског престола, водили Бајазитови синови Муса и Сулејман. Муса га је убио да би се осветио његовом брату Ђурађу који се са српском војском борио на страни Сулејмана.  

Ђурађ је 1427. године на месту деспота наследио свог ујака Стефана Лазаревића, који је био без наследника. Женио се два пута, име прве жене није сачувано а друга је била Јерина, рођена Кантакузин, праунука византијског цара Јована шестог Кантакузина. Из два брака имао је четири сина и три ћерке. За историју су значајни Ђурђеви синови Гргур, Стефан и Лазар.

ОТАЦ ИРЕНЕ ИЗ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ КОЈА ЈЕ ПОГИНУЛА У УДЕСУ ОПТУЖУЈЕ: Вештак лажирао околности саобраћајне несреће

Гргур и Стефан Бранковић су делимично ослепљени 1441. наредбом турског султана Мурата Другог. Гргур се пред смрт замонашио и као монах Герман умро 1459. године у Хиландару. Из ванбрачне везе имао је сина Вука, једног од највећих српских јунака, познатијег као Змај Огњени Вук.

Најмлађи син Ђурађа Бранковића Лазар био је деспот Србије од 1456. до изненадне смрти 1458. Ожењен је византијском принцезом Јеленом Палеолог, ћерком деспота Томе Палеолога и синовицом византијског цара Јована осмог Палеолога. Имали су три ћерке Марију, Јерину и Милицу. 

Одата почаст јунацима из отаџбинских ратова у Великој Плани

Најстарију Марију је у априлу 1459. оженио босански краљ Стјепан Томашевић. На челу деспотовине Лазара је наследио брат Стефан, али је већ следеће године збачен с трона. Неколико месеци касније Турци су заузели Смедерево и окупирали деспотовину. Стефан одлази у избеглиштво у Угарску, где се следеће године жени Ангелином. Умро је 16 година касније. Имали су синове Ђорђа и Јована и ћерке Марију и Милицу.

Ђорђе Бранковић је био једно време деспот, а онда се 1496. замонашио и оставио титулу млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и касније проглашен за свеца. Ни Ђорђе ни Јован као ни њихов рођак Змај Огњени Вук нису имали мушких потомака, па је Ђорђе био последњи мушки Бранковић.

ЕКСКЛУЗИВНО: Тајни документ хрватске војске и ХВО о нападу на Купрес у јесен 1994. године (ФОТО)

Четири манастира на Фрушкој Гори Велика Ремета, Крушедол, Ново Хопово и Гргетег задужбине су блиских потомака Вука Бранковића. Четворо Бранковића православна црква прогласила је за светитеље. Деспот Ђорђе Бранковић празнује се 31. јануара као Максим светитељ, 12. августа и 23. децембра је деспотица Ангелина преподобна, 22. октобра је Деспот Стефан Слепи Бранковић а 23. децембра деспот Јован Нови Бранковић.

​Пише: Душан Марић