Јово Бакић и лудило у доба Вучића
Једна од најпознатијих књига Мишела Фукоа носи назив "Историја лудила у доба класицизма".
А по чему би се одликовало лудило карактеристично за део јавног мњења Србије који себе прокламује интелектуалним и нормалним у време и у односу на власт Александра Вучића?
Како да разумемо када академик Душан Теодоровић јутро после београдских избора, 5. марта 2018, на ТВ Н1 изјави, а исти медиј у наслов стави како су избори добијени захваљујући свињским паштетама са ликом председника, бесплатним пљескавицама у Рипњу и довођењу гласача из Новог Сада, Крагујевца и Краљева? Или Весну Пешић, која за "Радио Слободна Европа", четири дана након хеликоптерске несреће у близини Аеродрома "Никола Тесла", 17. марта 2015, прогласи да власт чак и смрт политички злоупотребљава?
А када Теофил Панчић на сајту "Аутономија", готово четири месеца касније, Вучићев апел грађанима да у своје летње одморе укључе и дестинације по Србији, види као доказ да овај није изашао из своје "колективистичке матрице" деведесетих и да иза његових економских мера провејава Шешељ?
Шта је то што ове високообразоване и интелектуалне појединце, баш у тренутку заноса док су убеђени да саопштавају нешто изразито сувисло, чини да наједном испадну толико плитки и комични - истински декаденти? Да дозволе себи да им се смеју и они који у животу књигу нису љубили, а ипак изгледа много лакше разумеју то што ови не могу? Питање је, дакле, контроверзно.
Како неко ко је тако паметан може бити истовремено и толико глуп?
ПРОТЕСТ ПРОТИВ НЕБОЈШЕ ЗЕЛЕНОВИЋА: Грађани поново на улицама у Шапцу (ВИДЕО)
Вучић из Минска после састанка са Лукашенком: Све нам иде добро, једино не знам шта ћемо са Приштином!
Колега Весне Пешић, којој према много чему наликује, Јово Бакић, дао је 13. јуна интервју у НИН-у под насловом и насловницом "Мафија заробила државу, следи револуција". Позната криминализаторка и једна од три чувена "полицијска сандучића", некада у "Блицу", а сада заротирана у НИН, Тања Николић Ђаковић, пита га:
- Ипак нисте били за упад на РТС?
Социолог одговара:
Не. Пазите, да су имали дуге цеви па нека и упадну.
Новинарка поставља потпитање:
- Шта ће с дугим цевима?
Бакић одговара:
- Па ако упадате тамо, шта ћете без дугих цеви? Шта је ваш циљ? Идете тамо и онда вашем колеги упере дугу цев у главу и кажу: "Читај припремљен текст, управо смо преузели власт". Иначе, ако немате дуге цеви, а упали сте у РТС, шта ћете тамо?! Није то само РТС, ништа нисте урадили ако нисте и водеће политичаре повезали.
Наредног дана, због наведених речи, доценту Бакићу је полиција на Филозофском факултету уручила позив за саслушање, а он је то одмах јавио блиским медијима који су се хитро упустили у организацију пасивно-агресивне кампање његове одбране. Упућујући низ примитивних увреда РТС-у, Бакић је око 17 сати за ТВ Н1 рекао да је јавни сервис погрешно пренео његове речи и да "никада и нигде" није рекао да је у РТС требало упасти са дугим цевима. Затим, парадоксално, додаје да стоји иза свега што је рекао у интервјуу.
Одмах је дао и изјаву за "Данас", а око 19 сати насловница са његовим ликом и насловом "Јово Бакић саслушан због интервјуа у НИН-у" пуштена је у штампу са новим низом увреда на рачун Вучића, Малог и Стефановића те изјавама координисаним са једним од лидера Савеза за Србију Вуком Јеремићем.
Ово, међутим, није први такав случај (ирационалне) трансгресије по истом мотиву. Идентичан испад догодио се и након што је 5. јула 2015. Кокан Младеновић дао интервју за портал mojnovisad.com кад је рекао:
- Ја, како год то било ружно да се каже, патим што је тај 5. октобар био мирна револуција. Мислим да је толико зло морало да буде угушено у крви. И мислим да нам се крв приближава, у сваком смислу.
- Мислите ли да ће нам се та крв десити - пита га новинар.
- Не мислим, надам се да хоће - одговара редитељ.
Полиција је тада по налогу тужилаштва саслушала Младеновића, реагујући и по кривичној пријави, а бројни медији, укључујући "Данас", Н1, "Блиц", НИН и друге, покушали су да релативизују или рационализују ставове овог "Ларса фон Трира у покушају". Његова колегиница Татјана Мандић Ригонат у "Политици" бранила га је, казавши да се Младеновић изражава поетски и упоредила га са Ђуром Јакшићем, док је неколико интелектуалаца са "Пешчаника" тврдило да подржава његове ставове, али се није усудило да их децидно понови у првом лицу једнине и тако начини идентичну глупост.
Исто као и код Бакића, прве реакције Младеновића биле су веома компулзивне, понављао је да га оптужују неосновано, жалио се на вербални деликт стављајући се у позицију жртве, а потом поносно истицао како стоји иза сваке изнете речи у интервјуу. Само два месеца касније, 14. септембра 2015, у емисији "Pressing" na ТВ Н1 Младеновић ће починити у принципу идентичан акт - изјавиће да би у српске ријалити програме убацио серијског убицу Андерса Брејвика, норвешког неонацисту који је из идеолошко-политичких уверења 22. јула 2011. на острву Утоја, недалеко од Осла, убио 77 и ранио више од 240 цивила и због тога осуђеног на 21 годину робије за кривично дело тероризам.
И како би, стога, свеукупно требало сад окарактерисати Младеновића? Да ли можда дилемом којом је 20. јуна 2014. Весна Пешић на "Пешчанику" частила Вучића у наслову "Луд, покварен или лудо покварен"? Или једноставно глуп - у моментима док је уверен да бриљира?
Пошто је враг однео шалу са Бакићем, уредник НИН-а Милан Ћулибрк завртео је спин да полиција не би реаговала да се председник истог јутра није огласио тим питањем, док је Зоран Пановић хитно позван у јутарњи програм ТВ Н1 да објасни да је Бакић заправо само као социолог, тј. стручно говорио о револуцијама и како се то обично у историји дешава. Ни данашњем највулгарнијем аутору "Пешчаника" Љубодрагу Стојадиновићу ни најмањи проблем није представљало да се, али само до разумне мере, идентификује са Бакићем.
Мирковић: Део опозиције сада злоупотребљава и основце
Председник Србије гостовао у "Новом јутру" Вучић: Самита у Паризу 99 посто неће бити!
РАСКРИНКАВАЊЕ: "Драган Шолак води хајку како му Београд не би наплаћивао нелегално постављену кабловску"
Овај бивши војни портпарол Слободана Милошевића је написао:
- Баук Јове Бакића препада владајућу државну банду! ... Вучићево јавно зазирање од Бакића, изражено кроз глупо и патетично плачипичкарење, кукавичко храбрење колоније поданика, уз претње и курвинско пренемагање - само су махнити облици паничног страха. ... Да не бих био само хроничар нечега што вероватно долази, јавно се придружујем Јови Бакићу у свему што ради, у отпору њима пре свега. Ни он ни ја не располажемо дугим цевима, знам да је то само згодна парабола која се тиче одсудног отпора дијаболичном непријатељу.
Бакић данас такође говори о крви, као пре њега Кокан Младеновић, у интервјуу који је дао месец дана пре НИН-а, 9. маја за Нови магазин. Суочен са оптужбама дела академске заједнице о оскудној научној биографији и сумњама у критеријуме по којима је постао доцент, као повод за овај разговор послужила је (још увек) необјављена Бакићева књига о европској десници, која је, према информацијама са сајта издавача, тек у припреми, чему је посвећен готово цео интервју.
Чињеница да се само у последњих неколико питања од целокупног интервјуа на четири стране, говори о актуелној власти у Србији, није засметала уредници Надежди Гаће да читаву опрему текста, све глосе и најзад сам наслов интервјуа црпи искључиво из самог краја. У одговору на последње питање Бакић каже:
- Грађани заробљене Републике Србије морају да се боре против ауторитарно-мафијашког режима. Дијалог са њим није могућ. Да јесте, ваљда би га било у протеклих седам година. Овај режим неће пасти на изборима јер мафија никада добровољно не одлази. Потрудимо се, онолико колико то од нас зависи, а од грађана увек мање зависи него од таквог режима, да не буде превише крви у тренуцима његовог пада.
Иако је заједно са Весном Пешић најпре подржавао режим који је на власт 2012. ступио сменом Демократске странке, већ три године касније, основне окоснице сваког јавног наступа овог професора универзитета постају сасвим типске и једноличне – уопштене оптужбе на рачун власти за криминал, корупцију, уз пренападну употребу речи "мафија" и позивање на насилну смену власти. Најпре је покушавао да криминализује Вучића преко режима у Црној Гори и на причи о Дарку Шарићу, да би потом прешао на домаће узрочнике, које је пронашао у председниковим блиским сарадницима, његовом брату и, најзад, двадесетједногодишњем сину.
Бакић је био ангажован 2015. у афери "банана" када је обмањивао јавност да је у пролеће 2012. уместо 2013. имао састанак са Вучићем у кабинету у Влади Србије који му је показивао поверљиве материјале из УКП, иако је Вучић тада још био опозиција, а Влада чији је био први потпредседник формирана тек 27. јула 2012. Циљ је био да се Бакићевом причом, као и још неким медијским прилозима створи утисак да је Вучић 2012. уценио СПС да уђе у власт са напредњацима, јер то има већу тежину и смисао него 2014. када због успеха на изборима, СНС-у социјалисти нису ни били неопходни зарад формирања владајуће већине.
Притом, лагао је, можда верујући да говори истину, да је почетком 2012. у емисији "Кажипрст" говорио о Дачићу, јер су се први написи у медијима о везама Дачића и Родољуба Радуловића појавили тек крајем јануара 2013. и то у серији текстова у "Информеру", чији је садржај, према сведочењу Драгана Ј. Вучићевића у полицији, долазио директно од Миловића и његове секретарице Марије Ненић, док је емисија на коју Бакић мисли емитована управо у том периоду, 29. јануара. Вероватно, опет компулзивно, лагао је и да је Дачић најпре тврдио да не познаје и да никада није упознао Радуловића, јер то овај уопште није рекао нити постоји медијски податак који би ту Бакићеву тврдњу поткрепио.
У време трајања поновљене афере 2015, овога пута са снимцима, које је према Бакићевој конструкцији Вучић практично доставио Дојчиновићу, професор универзитета примио је у свом радном кабинету на трећем спрату зграде Филозофског факултета тадашњу новинарку "Истиномера" Весну Радојевић, која ће ускоро прећи у КРИК, где јој је дао политички интервју под називом "И Вучић да поднесе оставку због Дачићевих сусрета с мафијом" и тиме прекршио став 3 члана 5 важећег Статута факултета.
Улога Бакића овде је сасвим јасна. Једно је када криминални материјал у медијско поље лансира пропали студент новинарства, а сасвим нешто друго када од њега то преузме, афирмише и институционализује угледни професор универзитета.
Само неки од варијативних наслова који испуњавају међупериод Бакићеве криминализаторске делатности до данас гласе: "Не плашим се да кажем - држава нам је део мафије" ("Истиномер" 4. 11. 2016), "Мафија је заробила нашу државу" (Данас 01. 01. 2017), "Олигархијска свита срушиће саму себе" (Данас31.12.2017), "Вучићу ће судити револуционарни суд" (01. 01. 2019) и сл.
Посебну пажњу завређује гостовање доцента у емисији "Контрасти" на ТВ Ал Jazeera, 10. априла ове године, када је прогресија симптома достигла пету брзину. Тада је сасвим хладнокрвно рекао:
- Ја бих волео да постоји критична маса и да их јуримо. Волео бих да их јуримо по улицама.
- То је већ револуција - пита га новинар.
- Тако је. Дакле, ја бих то волео јер они то заслужују - рекао је Бакић.
У интервјуу у НИН-у је додао:
- Јурићемо по улицама тих неколико лупежа који су опљачкали земљу и залуђивали народ. Потребно је само да добар део садашњих његових присталица схвати и призна да су они такође део опљачканог народа. Када се то деси, а једном ће се десити, онда ће бити јурњаве по улицама. Петог октобра 2000. била су два смртна случаја, али није било сукобљавања међу грађанима. Неки су добили грдне батине, пробрани. И сада ће бити пробраних који ће добити грдне батине.
Када је пак наредног дана у свом стилу, саркастично одговорио на ову претњу и позвао их све да је реализују над њим кад год и где год желе, Вучић је од истих људи, медија који их подржавају и политичких групација био оптужен да распирује насиље.
Има ли веће безобзирности и бескрупулозности?
Понашање Јове Бакића заиста делује опасно и осветничко, баш као и оно Кокана Младеновића, Весне Пешић и других који су поменути. Код Пешићеве је то почело средином 2013. пошто је учесталим контактима са Вучићем вршила притисак на њега и лобирала за одређене људе, а када ју је овај откачио, упорно малтретирала увредљивим СМС-овима.
Није познато да ли је професор универзитета нешто очекивао од Вучића, а овај то пресекао или пак најпре обећао, а после се предомислио. Данас су последице пре свега деструктивне по самог Бакића чија је девастација угледа овим већ загарантована, а од некадашње интелигенције остао је само пуки интелектуализам који се храни и, кад га питају, позива на аферашке парамедије. Али то није само Бакић, већ известан број људи који себе жели да третира као масу.
Хана Арент за ово има добро објашњење у "Изворима тоталитаризма"
- Оно што масе одбијају да схвате јесте принцип случајности који прожима стварност. Масе су подложне свим идеологијама зато што ове схватају чињенице као пуке доказе закона и елиминишу случајност тако што измишљају неку свеобухватну, неограничену силу која је наводно извор свих појединачних догађаја (омнипотенција зле фигуре, прим. аут.). Тоталитарна пропаганда успешна је захваљујући овом бекству из реалности у фикцију, из случајности у конзистентност.
Иако Арент овде реферира на пропаганду нацистичке власти, данас у Србији, када видимо Бакића и сличне, имамо утисак да је највећи проблем односа којим третирају власт у Србији то што је он у бити управо овакав како је описан - тоталитаристички, састављен од тумачења догађаја где ништа не промиче случају, који су пресићени све самим строгим каузалним везама и сталним инсистирањем на "паметном разлогу иза", о којем погрешно мислимо да нас у јавности чини паметнијим и промоћурнијим од других и узрокује тренутке бесвесне, напрасне глупости које смо илустровали у овом тексту код више појединаца.
Изгледа, заправо, да још нисмо у стању да се ставимо на место субјекта у реченици:
- Јако ме иритира што људи мисле ако се два врапца туку у прашини да иза тога мора да стоји Влада Србије и председник Ваде“, коју је својевремено изговорио Зоран Ђинђић. Када не будемо више имали никакав проблем и страх да погледамо како ствари изгледају из те визуре, да се ставимо у ципеле оних за које смо навикли да морају да трпе ударце, професионално деформисани лудаци попут Јове Бакића и осталих више неће моћи да добију значајнију улогу на јавној сцени. Нити да предају деци на факултету.
