Како је плен из геноцида над Србима у НДХ завршио у Ватикану

Ради се о процесу против Ватиканске банке и о јако озбиљној оптужби преживелих потомака усташког терора који тврде да је Независна Држава Хрватска злато и друге драгоцености, новац, уметничке слике и остало што је отето од Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године улагала у Ватиканску банку. Српско благо завршило је у трезорима Ватикана, односно њихове банке Институто пер ле опере религионе. О свему томе постоје докази…

Не пада снег да покрије брег, него да зверка свака покаже свој траг! Пре неколико недеља, хрватску и српску јавност потресла је вест да је Окружни суд у Чикагу преко Стејт департмента, а овај опет путем хрватског Министарства вањских послова, тражио од државе Хрватске да се изјасни о евентуалној кривњи, званој кривица, у случају Лалић и остали против Републике Хрватске, у којој су, јелте, Лалић и други потомци преживелих „остатака покланог народа” тужили данашњу Хрватску као правног следбеника Независне Државе Хрватске за геноцид. Хрватска држава се, према писању тамошњих медија, а и по признању министра вањских послова Игора Штира, не осећа кривом по овом питању. Како је изјавио медијима, данашња Република Хрватска није правна следбеница НДХ, већ је она заправо правни следбеник авнојевске Хрватске. Иако је у време Другог заседања Авноја, Хрватска била у Јајцу, односно није постојао делић територије коју је контролисала та комунистичка и антифашистичка држава. Такође није постојало ни пучанство које је било за ту државу, већи део истог је био у тој независној држави. О војној сили да и говоримо. Њен најбољи део је у то време био негде око Стаљинграда. Али не на руској страни.

Иако је све ово само по себи парадокс, почев од тога да се НДХ не зове Неовисна Држава Хрватска, већ Независна Држава Хрватска, као да су јој, боже сачувај, Срби име наденули, па преко тога да као данашња Хрватска није правни следбеник те нацистичке творевине, већ наследница некакве авнојевске Хрватске, која је постојала само у машти комунистичких функционера, па до тога да ови Срби у ствари и нису тужили данашњу Хрватску. Тако бар они кажу. Испод целе ове пиздарије, ипак, крије се једна јако озбиљна ствар, односно други процес који иста или слична група америчких грађана српског и јеврејског народа води пред америчким судом. Ради се о процесу против Ватиканске банке.
Ради се ту заправо о јако озбиљној оптужби преживелих потомака усташког терора који тврде да је НДХ злато и друге драгоцености, новац, уметничке слике и остало што је отето од Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године улагала у Ватиканску банку. О свему томе постоје докази.

Крајем маја 1945. године, Анте Павелић одлази из Загреба и са својом пратњом, у којој су били најближи сарадници, лични телохранитељи и неких двадесетак камиона, напушта територију НДХ и иде у Аустрију. У камионима који су били у пратњи поглавника налазило се тзв. усташко благо. Углавном злато и драгоцености, накит, уметничка дела чију вредност није могуће проценити… Како је Павелић стигао до Аустрије, тачније до Граца, није познато, али се дуго спекулисало да с тим има нешто Коста (Стјепана) Нађ, комуниста, шпански борац, генерал армије, народни херој и надасве херој социјалистичког рада. Свеједно, Павелић се докопао британске окупационе зоне и тамо се задржао неко време.
Да Британци имају неке везе с тим, пред америчким судом 2005. године сведочио је и Вилијам – Бил Говен, официр америчког OSS-a, претече ЦИА, који тврди да су они као служба имали информације и извештаје да се Павелић с пратњом налази у Аустрији, у окупационој зони коју контролишу Британци.

– Знали смо да су Павелић и Артуковић били у зони коју су контролисали Британци. Њих двојица су се, на пример, налазила на лондонској листи ратних злочинаца и њихово хватање је било наш приоритет, али наши савезници нису делили та сазнања с нама – изјавио је Говен.

Иначе, његово сведочење врло занимљиво. Према њему и извештајима OSS-a, у то време није било никакве сумње у погледу квалификација Независне Државе Хрватске и усташа. За њега и америчку тајну службу усташе су „католичка националистичка организација” која је сарађивала с Хитлеровом Немачком и Мусолинијевом Италијом. А над Србима, Јеврејима и Ромима је у НДХ почињен геноцид. О улози Алојзија Степинца и фрањевачког реда у насилном покрштавању Срба довољно говори и то што су за ову праксу кривили загребачког надбискупа.

Опширније читајте у новом Експресу који је на киосцима широм Србије…