КИНЕСКИЊА ХАНА ИГРА У ФОЛКЛОРУ: Деци дала имена Софија, Никола и Лука (ФОТО)
Хуи Је, која је саму себе „прекрстила“ у Хана, је забележила и први јавни наступ
У културно-уметничком друштву Центра за културу „Масука“ у Великој Плани планирају да направе кореографију са кинеским народним играма и формирају „кинеску“ фолкорну секцију, у којој би заједнички играли Срби и Кинези.
Да ова идеја није неостварива живи доказ су Кинескиње Хуи Је (Хуи Ye) и Личен Јин (Ли зхен Јин) које већ вежбају у фолкорном ансамблу друштва „Масука“.
Хуи Је, која је саму себе „прекрстила“ у Хана, је забележила и први јавни наступ. Била је главна атракција традиционалног годишњег концерта „Масуке“, на којем је, обучена у српску народну ношњу, наступила у игри „комишање“. Осим због порекла и чињенице да је одлучила да се бави српским фолкором, Хана је публику одушевила и тиме што све време наступа није престајала да се смеје.
-Не могу да вам опишем колико сам то вече била срећна и колико ми је лепо да вежбам и учим ваше обичаје. Срби су диван народ, а народне игре и ношња су вам баш лепи. Недостаје ми моја домовина, али срећна сам овде – каже Хана.
АРАПИ НАШЛИ НОВУ НАФТУ: Да ли ће ово бити њихов спас у последњи час?
Кореограф „Масуке“ Србан Јовановић каже да су се Хана и њена земљакиња добро уклопиле у ансамбл.
- Хана је са нама тек три месеца. Тешко је, два смо света различита, али труди се и вредно учи. После ње дошла је и Личен, која је обећала да ће да нас научи народним кинеским играма. Планирамо да уз њихову помоћ направимо кореографију са кинеским играма и да позовемо и остале Кинезе који су у Великој Плани и Смедеревској Паланци да нам се придруже. Да постанемо прво друштво у Србији које има и својевсрну кинеску секцију – каже Јовановић.
КИНЕЗИ И ЈЕНКИЈИ СЕ И ДАЉЕ НАТЕЖУ: Америка час хоће, час неће ДРОН
Хана наводи више разлога због којих је одлучила да слободно време искористи за вежбање српског фолкора. Од „убијање“ досаде и учења обичаја, до жеље да кроз напорне тренинге очува витку линију.
- Ми Кинези смо сами, немамо много пријатеља, немамо с ким да се дружимо. Кад затворимо радњу и завршим обавезе око деце, често ми буде баш досадно. Желимо да се зближимо са Србима, научимо ваше обичаје и културу, стекнемо нове пријатеље. А и не желим да будем дебела, хоћу да будем лепа, зато ми прија да енергију трошим на пробама. Играм, дружим се са занимљивим људима, све ми је лепо – смеје се Хана.
Хана има 31 годину, родила је троје деце, а изгледа као девојка. Каже захваљујући исхрани и начину живота. Не једе хлеб и месо, воли пиринач, воће и поврће. Кува, не пече храну, а обожава нашу питу од купуса.
КИНЕСКА ЕКОНОМИЈА ПРЕД РЕФОРМАМА! Да ли ће се пробудити економски див?
-Јој што волим ваша јела од киселог купуса, али ми је проблем што на пијаци кисели купус могу да купим само око Божића и Нове године – каже ова кинеска Плањанка. Или, како она више воли, плањанска Кинескиња.
Хана је рођена у провинцији Џеђанг, град Венџој, седам сати вожње аутобусом од Шангаја. У Великој Плани, где је дошла из Александровца, живи годину и по дана, са мужем и најмлађим дететом, сином Луком. Лука иде у вртић „Дечије царство“ и већ добро говори српски језик. Двоје старије деце, Софија и Никола, иду у школу у Кини. Држе трговачку радњу у улици Николе Пашића.
ХВАЛА ТИ, АРКАНЕ: Кинески војници певају српску песму и показују ТРИ ПРСТА (ВИДЕО)
- Лепа су вам имена. Кинеска су тешка, не могу у Србији да их изговарају. Лакше нам је да деци дајемо ваша имена. Због тога сам и ја постала Хана. Добро се дружим са Србима, ви сте добар народ. Неки нису задовољни што смо овде у вашој земљи, мисле да им сметамо, али много је више оних што нас воле и који то свакодневно показују – каже Хана.
Истиче да јој предстојећа међународна Нова година „не значи скоро ништа“, а за кинеску Нову годину, 31.јануара, ићи ће код пријатеља у Александровац и Крушевац.
-Као што и многи Срби више воле своју православну Нову годину него ову што је сви славе – објашњава Хана.
ЗАГАЂЕНОСТ НИКАД ВЕЋА! Издато највише могуће УПОЗОРЕЊЕ у Кини!
У Великој Плани живи пет кинеских брачних парова и троје малолетне деце.
Пише: Душан Марић
