КОЛИКИ ЈЕ ЗНАЧАЈ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ГЛАЗГОВУ: Клима и зелена агенда главне теме - ево шта може бити решење
Конференцијом председавају Велика Британија и Италија, а ево које су главне теме кључог самита о клими
У Глазгову је последњег дана октобра започела конференција Уједињених нација о климатским променама, позната под скраћеницом ЦОП26. Трајаће до све до 12. новембра а сматра се најважнијом конференцијом о овој теми од самита о клими у Паризу пре пет година, пише "Глас Америке" (ВОА).
СУСРЕТ ВУЧИЋА И РАМЕ: Подршка иницијативи Отворени Балкан (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК СЕ ПОПЕО НА БИНУ ПА СЕ НЕОБИЧНО ПОЗДРАВИО СА ЏОНСОНОМ И ГУТЕРЕШОМ: Насмејали све присутне
"ШТИТИМО ЖИВОТЕ И БЕЗБЕДНУ БУДУЋНОСТ ЉУДИ" Председник Србије послао снажну поруку свим грађанима из Шкотске (ФОТО)
Конференцијом председавају Велика Британија и Италија, а ево које су главне теме кључог самита о клими:
Испунити циљ од 1,5 степени Целзијуса
Светски лидери су се у Паризу обавезали да ће радити на томе да спрече да се планета загреје више од 1,5 степени Целзијуса. Научници упозоравају да тај циљ неће бити постигнут ако се драстично не смањи емисија угљен диоксида и осталих штетних гасова, преноси ВОА.
Планета је већ за један степен Целзијуса топлија него крајем 19. века, што значи да су чешћи врели таласи, снажније олује, јаке суше, шумски пожари, а подиже се и ниво мора. Што је већа глобална температура, тим горе, кажу научници.
План који ће бити представљен неће спречити раст температуре за 1,5 степени Целзијуса. Према извештају УН, како сада ствари стоје, температура ће порасти за катастрофалних 2,7 степени.
Десетине земаља се обавезало да ће до 2050. потпуно укинути емисију штетних гасова, што значи да ће се обуставити сви погони на угаљ и садити више дрвећа. Ако се то испуни, пораст температуре биће 2,2 степена, према извештају УН.
Амбициозни и не тако амбициозни планови
Већина земаља је пред самит представила амбициозне планове за борбу против климатских промена, али има и изузетака.
Кина и Индија, трећи највећи емитер штетних гасова на свету, нису представиле никакав план. Русија се углавном држи старих параметара, док су Бразил и Мексико смањили очекивања у борби против климатских промена, указује ВОА.
Стручњаци који се баве климатским променама не очекују да ће на самиту у Глазгову успети да се постигне договор о ограничењу загревања за 1,5 степени, али да је конференција важан корак ка томе.
Помоћ неразвијеним земљама
Земље у развоју су огорчене на развијене земље што нису испуниле обећање дато пре 12 година да ће им помоћи у борби против климатских промена. Те земље нису загађивачи, али трпе огромне последице загађења и пошто је тако, очекују од индустријализованих земаља да преузму одговорност, наводи ВОА.
Са тим су се 2009. сагласиле развијене земље. Обећале су да ће давати 100 милијарди долара неразвијеним земљама, што нису успуниле. Према последњим подацима ОЕЦД-а, 2019. је прикупљено 79,6 милијарди долара.
"Овакви пропусти подривају поверење у мултилатерални систем", наводи се у саопштењу групе од 24 земље у развоју, Кине, Индије, Индонезије, Саудијске Арабије.
Развијене земље су се обавезале да ће скупити 100 милијарди долара помоћи до 2023, али то није задовољило критичаре. Земље у развоју траже и да им се надокнади штета изазвана екстремним временским условима. Није познато да ли ће на овом пољу бити помака после конференције у Глазгову.
Хоће ли Америка испунити обећања?
Председник САД Џо Бајден ће на самиту у Глазгову имати другачији приступ од свог претходника Доналда Трампа који је повукао САД из Париског климатског споразума.
Бајден је првог дана поново придружио САД Париском споразуму и обавезао се на веће новчано учешће у борби против климатских промена. Обећао је и да ће САД до 2050. потпуно обуставити емисију штетних гасова.
Али, политичка реалност компликује Бајденове циљеве.
-Неће бити лако постићи напредак по овим питањима. Многе ствари су претходних година одлагане јер је реч о најкомплекснијим стварима којима се преговарачи баве, рекла је Лорена Гонзалес из Светског финансијског центра за ресурсе, преноси ВОА.