Ко ће бити носилац студентске листе: Мртва трка између Бачулова и Штимца
Један од вођа студентских протеста Миша Бачулов је желео да се отрује због другог вође тих протеста Владимира Штимца, сазнаје се из извора који је близак овим истакнутим српским интелектуалцима.
Али не ради невраћеног дуга, неузвраћене љубави и сличне баналности, већ због много узвишенијих циљева. Ево о чему се ради.
Већ два месеца међу студентима блокадерима води се широка расправа о томе ко ће да буде носилац тзв. студентске листе.
Од самог почетка, као најозбиљнији кандидати, издвојили су се управо Бачулов и Штимац.
Блокадерке због њих падају у транс, на помен њиховог имена није равнодушан ни ректор Ђокић, а шта год да учине и изјаве на друштвеним мрежама се нижу хиљаде коментара подршке и обожавања.
Обојица врсни интелектуалци, који се служе са најмање пет падежа а сусретали су се и са правописом. Обојица високи преко два метра, тешки преко 130 килограма, издржљиви као магарци, имају преко метар у леђима. Дакле, прави кандидати да представљају и предводе српску академску заједницу. Једнако успешно како је то чинио Вођа из приповетке Радоја Домановића.
-Могу да носим три џака цемента а да не могу да будем носилац једне студентске листе. Ајте молим вас. На студентима и њиховим професорима је само да кажу где ту листу треба да однесем - наводно је изјавио Бачулов, који је српској јавности постао познат по свом књижевном остварењу под насловом “Седмично у просеку једем 150 јаја и по кило меса сваки дан”.
-Прво попијем протеински шејк, истуширам се па откинем десетак јаја. Наравно, никад ту нису само јаја, ја ту убацим и пршуту, направим један баш јак оброк. Сат, два после направим овсену или протеинску кашицу, па ручам пилетину, говедину, са рижом. Једем кромпир са месом јер имам такав метаболизам да потрошим. Буквално цео дан једеш, једино се ноћу нисам будио да једем јер спавам четири сата, па нема смисла. Вечера је нешто као ручак, или опет јаја. Просек је 5.000 калорија дневно, а када сам набијао килажу ишао сам и до 8.000. Мука ми је била по цео дан - неке су од култних реченица чији је аутор луцидни Бачулов, које га стављају у раван са Андрићем или Достојевским.
Друга икона српских студената, Владимир Штимац је изјавио да и он гарантује за наведени број џакова али да, за разлику од Бачулова, “може волу реп да ишчупа”. Што се јаја тиче, не би се изјашњавао док Бачулов не разјасни чија јаја су у питању - гушчија, кокошија или од јапанских препелица.
У редовима блокадера за велику предност ова два кандидата сматра се то што нису оптерећени ни са превише памети, ни са превише савести, ни са превише васпитања, тако да нема никакве опасности да би то могло да умањи њихову способност да успешно носе студентску листу.
Када су последња истраживања показала да међу студентима блокадерима већи углед има Штимац, Бачулов је схватио да хитно мора да учини нешто чиме ће придобити симпатије јавности и ситуацију преокренути у своју корист.
Паметном какав јесте, није му требало много времена да дође на генијалну идеју - да се отрује. И тако једним ударцем убије две муве. На жалост, тровање је превише одлагао. Зато што је био у интелектуалној дилеми да ли ће веће симпатије јавности придобити ако на месту носиоца листе буде жив или мртав. Режимска полиција је искористила његово оклевање, предухитрила га и ухапсила.
Након његовог хапшења, већ 2. новембра, Штимац је узвратио својим историјским говором испред Скупштине Србије:
-Дођите сви, зовите тракторе да дођу са свих страна…да им јеб…све.
Мртву трку за место носиоца изборне листе Бачулов и Штимац наставили су у - Ургентном центру.
Прво је на врата ове установе закуцао Бачулов. Лекарима који су га прегледали је изјавио да од рођења нема никаквих проблема са памећу али да га боли срце. За Србијом. Чим помисли на то да~ студентску листу неће носити он него Штимац, њега по сред груди јуначких пресече као да га је сасекла сабља Павла Орловића.
Два дана касније у Ургентни центар је дошао и Штимац. И он се жалио на срчане сметње, такође негирајући да има проблема са памећу.
Студентска и професорска блокадерска јавност нестрпљиво, као на иглама, очекује нове вести о судару ове две интелектуалне громаде, ова два титана универзитетске политичке сцене, како би могла да донесе одлуку кога ће подржати за носиоца своје изборне листе. И за будућег српског премијера.
