Ко је Бранислав Ивковић? Некадашњи министар у Влади Мирка Марјановића, учествовао у преговорима са новим властима током догађаја који су претходили хапшењу Слободана Милошевића

Бранислав Ивковић (73) преминуо је после дуже болести. Био је истакнути члан Социјалистичке партије Србије (СПС) од 1992. године. У СПС-у је био председник Београдског одбора СПС-а, члан Извршног и Главног одбора. Био је посланик у Већу грађана Савезне скупштине СР Југославије. Отац петоро деце.

Вест о смрти Ивковића објавила је његова бивша супруга Биљана Поповић Ивковић на Инстаграму:

Бранислав Ивковић рођен је 7. августа 1952. године у Бијељини, где је завршио гимназију.

Студије је наставио на Грађевинском факултету у Београду, на којем је дипломирао 1979. године, магистрирао 1983. и докторирао 1988. са тезом "Оптимизација поузданости производних система у грађевинарству".

Током усавршавања био је стипендиста на Империал College у Лондону 1985. и 1989. године.

Професионалну каријеру започео је као инжењер у ГП "Напред", где је радио две године, након чега прелази на Грађевински факултет у Београду.

На факултету је напредовао од асистента, преко доцента и ванредног професора, до звања редовног професора, обављајући и функцију шефа одсека за менаџмент и управљање у грађевинарству.

Два пута је биран за продекана факултета.

Аутор је више уџбеника и укупно 55 научноистраживачких радова, од којих је 12 објављено у иностранству.

Политичка каријера

Ивковић је од 1992. био члан СПС, где је обављао функције председника београдског одбора и члана највиших партијских тела, као и посланика у Савезној скупштини.

У Влади Србије био је министар за урбанизам (1994) и министар за науку и технологију (1998), у владама Мирка Марјановића.

У име СПС учествовао је у преговорима са новим властима током догађаја који су претходили хапшењу Слободана Милошевића 2001.

Након сукоба у врху партије смењен је са функција, кратко враћен у руководство, а 2002. и дефинитивно искључен из СПС.

Као независни кандидат учествовао је на председничким изборима 2002. године, освојивши око 40.000 гласова.

Исте године основао је Социјалистичку народну странку, с којом је поново учествовао на председничким изборима 2004, освојивши око 17.000 гласова.

Последњих година био је члан Српске напредне странке.