КО ЈЕ СВЕ БИО НА ЧЕЛУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ? Вучић изабран за председника по други пут, сутра полаже заклетву
Први директни, вишестраначки избори за председника Републике одржани су 9. децембра 1990. године.
Председник Србије Александар Вучић положиће у уторак, 31. маја заклетву пред посланицима Скупштине Србије чиме почиње да му тече други мандат.
ВЕЛИКИ РОЂЕНДАН! Владимир Лучић поводом 25 година Телекома Србија: Лидер у Србији и региону, постајемо светски играч!
ВУЧИЋ НА САСТАНКУ СА ВИОЛОМ ФОН КРАМОН: Председник разговарао са посланицом Европског парламента (ФОТО)
"ОН ЖИВИ ЗА ПОЛИТИКУ, ЗНА ДА ПРЕДВИДИ ДОГАЂАЈЕ" Велике похвале стигле Вучићу након разговора са Путином
Грађани су 3. априла ове године 12. пут изашли на биралишта од 1990. године, када је Уставом уведена функција председника Републике, а до тада су се на челу државе нашли Слободан Милошевић, који је два пута биран, Милан Милутиновић, Борис Тадић, такође два пута биран, као и Томислав Николић.
На функцији вршиоца дужности били су: Наташа Мићић, Драган Маршићанин, Војислав Михаиловић и Предраг Марковић, јер су председнички избори "пропадали" због недовољне излазности грађана, као и Славица Ђукић Дејановић која се на том месту нашла 2012. године пошто је Борис Тадић поднео оставку.
Први директни избори 1990. године, чак 32 кандидата
Први директни, вишестраначки избори за председника Републике одржани су 9. децембра 1990. године и убедљивом већином је победио Слободан Милошевић, а за функцију председника се тада надметало чак 32 кандидата.
Милошевић је тада освојио 3.285.799 гласова, односно 65,34 одсто. На другом месту нашао Вук Драшковић са освојених 16,40 одсто гласова, а један од кандидата је био и Војислав Шешељ.
Највећа претња Милошевићу 1992. године био Милан Панић
На другим, превременим изборима 20. децембра 1992. године учествовало је седам кандидата, а најозбиљнија претња Милошевићу је био тадашњи опозициони кандидат Милан Панић освојивши преко милион и по гласова.
Милошевић је однео победу са 2.515.047 гласова, односно 53,24 одсто, а Милан Панић је освојио 1.516.693 гласа или 32,11 одсто.
У трку са Милошевићем поред Панића упустили су се и Милан Парошки, Драган Васиљковић – Капетан Драган, Јездимир Васиљевић.
Милутиновић победио Шешеља 1997. године
Наредни председнички избори су били у септембру 1997. године. Учествовало је 17 кандидата, а међу њима и Миодраг Миле Исакови, Небојша Човић, Вук Обрадовић, Драгољуб Мићуновић...
У другом кругу учествовали су кандидат социјалиста Зоран Лилић, и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Према подацима изборне комисије, Шешељ је победио Лилића, али његова победа није проглашена јер на изборе није изашао довољан број бирача, односно 48,97 одсто. Нови избори расписани су за децембар исте године.
СПС је у децембру кандидовао Милана Милутиновића, а на изборима је тада учествовало седам кандидата.
Милутиновић је у другом кругу, према подацима изборне комисије, победио Шешеља. Кандидат социјалиста је освојио 2.181.808 гласова, односно 59,23, а Шешељ 1.383.868 гласова, односно 37,57.
Цензус од 50 одсто одужио избор новог шефа државе
Пошто је Милутиновићу мандат истицао јануара 2003. године, избори за шефа државе расписани су за 29. септембар 2002. године, а у првом кругу, од 11 кандидата, највише гласова добили су тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, и његов главни противкандидат Мирољуб Лабус којег је подржао ДОС, а у другом кругу Коштуница је добио више гласова од Лабуса, али на биралишта није изашао довољан број бирача, па председник није изабран.
Нови избори расписани су за 8. децембар, али ни тада због недовољне излазности није изабран председник.
Вршилац дужности председника је 2003. године постала Наташа Мићић јер је Милутиновићу истекао мандат. Мићић је расписала изборе за новембар 2003. године, али ни тада није изабран председник. Највише гласова су добили Томислав Николић (СРС) и Драгољуб Мићуновић (ДОС).
После Мићић на чело парламента долази Драган Маршићанин који постаје в.д. председника. Тада је Скупштина Србије усвојила закон којим се укида цензус од 50 одсто уписаних бирача.
Нове председничке изборе 2004. године за 13. јуни расписао је Предраг Марковић након што је Маршићанин изабран за министра у Влади Србије.
Тадић побеђује Николића 2004. године и постаје председник
У првом кругу, од 15 кандидата, највише гласова добили су тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић 954.339 гласова, односно 30,6 одсто и Борис Тадић лидер Демократске странке 853.584 гласа или 27,3 одсто, а другом кругу је Тадић освојио 53,2 одсто и тако је изабран за председника.
Николић побеђује Тадића 2012. године
Тадић је победио Николића у другом кругу и 2008. године већином гласова. Двојица кандидата срели су се поново 2012. године на изборима када је у другом кругу победио Томислав Николић.
Вучић долази на Андрићев венац 2017. године, нови мандат 2022.
У зграду Председништва, на Андрићевом венцу, 2012. године дошао је Александар Вучић.
- Веома сам поносан на чињеницу да смо добили огромно поверење грађана Србије, и од 3.700.000 изашлих на биралишта наше је око 2.035.000 гласова - рекао је лидер СНС-а Александар Вучић у првом обраћању после објављивања првих резултата председничких избора 2017. године.
Са огромном разликом у односу на другопласираног, Вучић је понедио и на изборима 3. априла ове године, освојивши 2.22.914 гласова, односно 58, 59 одсто.