Ко пати од депресије - остаје без возачке дозволе?! Предлог Института за медицину подигао јавност на ноге!

Грађани који болују од депресије убудуће би могли да остану без дозвола за ношење оружја, али и возачких дозвола док им траје лечење.

То је поредлог Института за медицину рада Србије “Др Драгомир Крајовић” како би се смањио број злоупотреба боловања, јер су дошли до закључка да се као лажне дијагнозе у дознакама најчешће уписују депресија и стрес.

А ко ће да лечи болесне? Епидемија морбила направила пакао међу запосленима на ПСИХИЈАТРИЈИ

Лекари издали УПОЗОРЕЊЕ за Србију: Домови здравља пуни оболелих, НАЈГОРЕ тек долази

Александар Миловановић, директор Института, предложио је одузимање дозвола особама које добијају психијатријску Ф дијагнозу, а у коју спада и депресија, и оду на боловање. Резултати контроле коју је урадио републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) и Министарство здравља показали су да је око 11 одсто радника прошле године било на боловању из неоправданих разлога.

Због њих би по овом предлогу било кажњено и скоро пола милиона грађана србије, колико их, према званичним статистикама, пати од разних менталнин болести, а уз то трпе довољну стигматизацију.

Клинички психолог Милан Костић сматра да ово није добар начин за спречавање злоупотребе боловања, као и д аје најважније разграничити шта се подразумева под дијагнозом депресија, која по њему смо формално може да припада групи психијатријских Ф обољења.

- Та дијагноза је веома широка, може да значи депресивно расположење, које смо сви бар некад имали, али и депресивну психозу. У пракси, најчешће су то заправо депресивне реакције људи на неку стресну ситуацију, смрт ближњег или губитак посла, и оне су пролазне и углавном не тају дуже од две недеље. Депресивно реаговање није душевна болест и свака врста санкција према таквим људима није у реду. Има и депресивних психоза где особа има халуцинације и није способна да рецимо вози, али то нико није разграничио. Свакако ти предлози забрињавају, на такав начин не би требало да се поступа.

Према садашњем Закону о раду, пацијент је дужан да у року од три дана послодавцу достави потврду о привременој спречености за рад на којој не мора да стоји дијагноза, јер су подаци о болести посебно осетљиви подаци о личности.

Ако лечење траје дуже од 30 дана, пацијент иде пред лекарску комисију РФЗО, где се узимају и мишљена лекара специјалиста.