Кобни ујед комарца: У Србији потврђена два случаја грознице Западног Нила
Главни резервоар заразе су различите врсте птица
Прва два потврђена случаја оболевања од грознице Западног Нила регистрована су на територији Србије, а оболеле особе су са територије Града Београда, старије су од 60 година и хронични су болесници, саопштено је данас из Института "Др Милан Јовановић Батут".
Оболеле особе се сврставају у категорију са повећаним ризиком, а случајеви су регистровани у складу са националним Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2017. године.
Према подацима Европског центра за контролу болести, до 27. јула регистровано је пет случајева оболевања од грознице Западног Нила у Грчкој и четири случаја у Израелу, а инфекција вирусом Западног Нила званично је први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године.
Ради се о сезонском обољењу које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац је комарац "Culex пипиенс" који је одомаћен и код нас, а главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни домаћин.
Период инкубације траје од два до 14 дана и већина особа инфицирана вирусом нема никакве симптоме и знаке болести, а код малог процента заражених особа, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и увећаним лимфним жлездама.
У Србију стигли смртоносни комарци: Угрожене труднице и старији, ево како да се заштитите!
Прошле године у ово време, била су пријављена три случаја оболевања, а, у циљу смањења ризика од заражавања вирусом, "Батут" препоручује примену мера личне заштите од убода комараца - употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће дугих рукава и ногавица, избегавање боравка на отвореном у време најинтензивније активности комараца - у сумрак и у зору.
Такође, препоручује се употреба заштитне мреже против комараца, редукција броја комараца у затвореном простору, избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре, као и боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.