"Крађа националног идентитета" Хрвати званично присвајају СРПСКУ КРСНУ СЛАВУ, а стручњаци тврде да се ово крије иза свега
Иако је Србија заштитила славу у Унеску 2014. године, Хрватска је донела званичну одлуку којом крсну славу проглашава за културно добро неретванских католика, без помињања да је реч о традицији православних Срба.
ако је Србија још 2014. године уписала славу на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, комшије Хрвати су крсну славу прогласили за културно добро на територији долине Неретве без помињања да је реч о традицији православних Срба, што саговорници Курира оцењују као још један покушај отимања српског културног наслеђа!
Наиме, Министарство културе и медија Републике Хрватске донело је 20. априла одлуку којом "Славу, крсницу, крсну славу или крсно име - прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика", уписује у државни регистар под бројем З-7985 проглашавајући је својим културним добром.
Хрватске институције овај обичај декларишу као вековну традицију католика из долине Неретве, наводећи да тамошње породице вековима славе свог породичног свеца заштитника, а у самом опису обреда набрајају свећу, хлеб, жито, вино и симболично гашење свеће хлебом умоченим у вино.
Истичу и да прослава укључује окупљање породице и пријатеља на дан свеца, одлазак на мису, паљење свеће, молитву, ломљење посебног хлеба (који се зове крсница или погача) и свечану гозбу.
Отимање српских обичаја
Ипак, речи "Србија" или "Срби" у документу не постоје. Уместо тога, вековна српска традиција, коју је и Унеско 2014. године званично уписао на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, сведена је на магловиту географску одредницу.
- Осим у долини Неретве, обичај се задржао и у појединим деловима јужне Хрватске, а у ширем регионалном контексту распрострањен је на подручју југоисточне Европе, где се у различитим облицима обележава међу православним, те делом католичким становништвом - наводи се у образложењу хрватског министарства.
Оно што саговорници Курира виде као апсурд јесте то што Хрвати у својој одлуци ниједном нису поменули чињеницу да је Србија овај древни обичај заштитила пред Унеском на глобалном нивоу.
- Ово је класичан пример отимања српских обичаја и традиције. Овај догађај у суштини је наставак хрватске политике присвајања, односно отимања српског културног наслеђа с циљем да се оно преименује у хрватско. У претходном периоду имали смо низ таквих примера, као што су Сињска алка, затим бећарац, дубровачку књижевност... - истакао је за Курир председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
Покушај асимилације
Како наводи, стратешки циљ Хрватске јесте да једног дана пред целим светом каже како на том читавом простору Срби никад нису ни живели, те да је то искључиво њихов, историјски хрватски простор.
- Један од начина јесте управо да се присвоји, односно преименује све оно што је српско у хрватско. Сматрам да би Србија требало да води једну активну политику заштите српског културног наслеђа у региону, а посебно на простору бивше Југославије - каже Линта.
Јасна Јојић, етнолог: То иде Србији у корист
Потпуно другачије виђење целе ситуације има етнолог Јасна Јојић, која у одлуци хрватских институција не види никакво присвајање, већ потез који заправо иде у корист Србији.
- Ако је то на локалном нивоу, то је лепо, јер је то наша културна баштина, а они сматрају да ту културну баштину треба да чувају на својој територији. То је у реду, католици такође имају своје свеце заштитнике, које славе мало другачијим ритуалима. Кад штитите церемонијал који је већ заштићен у УН, онда ви заправо подржавате предлог онога што је та држава већ пријавила. Они су то заштитили на нивоу хрватске културне баштине, што је лепо и корисно за оно што смо ми заштитили у УН. Хрвати су фактички то сада подржали и тиме учинили привилегију за Србију - наводи Јојићева.
Теолог Милош Стојковић напомиње да је ово крађа националног идентитета.
- То је покушај да се нешто што је српско кроз асимилацију преведе у хрватско. То су директни напади на СПЦ и државу Србију, и то баш у моменту кад СПЦ јача и када у Хрватској има све ширу и јачу мисију. Није то нова идеја, већ наставак Павелићеве мисије. Свака њихова акција је уперена против истинског православља. Они треба да се стиде - нагласио је Стојковић.
Ипак, у контексту међународног права и методологије заштите нематеријалног наслеђа, Хрватска овим чином није прекршила међународне прописе. Глобална и универзална заштита "славе" на нивоу човечанства и даље припада Србији, док је хрватски упис унутрашњи, национални акт, који не мења и не угрожава статус српске славе у Унеску.
Србија Данас/Курир
