КУПИО ФИРМУ ОД ЧОВЕКА ПОД САНКЦИЈАМА АМЕРИКЕ: Шта се крије иза необичног пословања власника "Јунајтед медије" Драгана Шолака у Бугарској
Иако се Драган Шолак представља за особу снажног прозападног опредељења, када је бизнис у питању, не смета му да послује са особама са црне листе Владе Сједињених Америчких Држава.
Овакав закључак би могао да се извуче из посла којим је "Јунајтед медија", којом руководи Шолак, купила бугарску "Нова бродкастинг групу" од тамошњег тајкуна Делијана Певског, који се нашао под санкцијама САД због корупције по Закону Магнитски.
Да ствар буде гора, контроверзни Певски је под санкције дошао због сумње да је, како су то објавили бугарски медији, био фиктивни власник велике медијске групације, а да су стварни власници чак Руси, који се такође налазе под санкцијама, али још од руске анексије Крима.
ОТКРИВАМО! Шта стоји иза најновије бруталне кампање тајкунских медија и политичара против нашег Телекома - Шолак дужан 4,7 милијарде евра!
КОЛИКО КОШТА ОБРАЗ? "Скромни" владика са Шолаком из прескупе ложе пратио Лигу шампиона, али то није све (ФОТО)
Тајкунски медији остали без Премијер лиге, па не престају да кукају: Драган Шолак апсолутни губитник!
Можда и најзанимљивија ствар је цена по којој је Шолак купио "Нову БГ" од Певског. Бугарин је 2019. године "Нову БГ" аквизирао по цени од 185 милиона евра од претходног власника "Њу булгаријан медија групе".
За непуних годину и по Певски је успео да направи право мало пословно чудо. У фирми није било значајнијих промена. Репутација јој је била угрожена због шушкања о америчким санкцијама. Када су регуларни бизнис односи у питању, логично би било да јој цена пада.
Међутим, појавио се купац из снова - "Јунајтед група", којом руководи Драган Шолак, платила је чак 209,6 милиона евра.
Какву је шансу власник СББ у Србији у овом послу видео тешко је рећи? Ипак, остаје упадљиво да је фирма којој је претио потпуни колапс - спасена. Њен власник не би под санкцијама могао да обавља ни основне банкарске послове, али је и под притиском успео да заради. Претпоставља се да је Шолак успео да објасни ову пословну одлуку власницима "Јунајтед групе".
Корупција због којег су Шолаковог партнера Американци санкционисали није једина контроверза која се везује уз његово име. Према писању "Репортера без граница", Певски је "отеловљење" дослуха између бугарских олигарха и политичара.
Када је Певски купио "Нову БГ", тамошњи медији су то оценили као аквизиција quid-pro-quo или услуга за услугу, јер су њени програми лане стављени на располагање за промоцију бившег бугарског премијера Бојка Борисова и његовој партији.
"Нова БГ" је опширно пратила предизборну кампању и подржавала поновни избор Борисова, али је паралелно са тим избила афера која је укључивала и друге бугарске олигархе Кирила и Георгија Домушчијева. У исто време су стизале оптужбе попут оне другог бугарског тајкуна Васила Божкова који је тврдио да је "Нова" средство за изнуду.
Певски је у јавност избио још 2001. са само 21 годином као најмлађи члан владе краља Симеона Другог из 2001. Члан је партије ДПС, којом руководи бугарско-турски богаташ Ахмет Доган. Већ 2005. године био је помоћник министра за хитне ситуације. Паралелно је правио своју медијску империју да би 2013. године постао шеф државе безбедности.
Како је објавио радио "Слободна Европа", већ 2016. године доводио се у везу са офшор компанијом која је постала власник највећег произвођача и трговца дуваном "Булгартабак".
Ову фирму су Турци оптуживали да је највећи шверцер дувана у њиховој држави. Чак су фирму оптуживали да подржава Курдску радничку партију (PKK), која је на европској листи терористичких организација...
Ово је само део из биографије Шолаковог бизнис партнера, који је сада под санкцијама САД и који ужурбано продаје своју имовину. Ипак, остаје отворено питање зашто је "Јунајтед група" са дугом од 4,75 милијарде евра себи дозволила луксуз да преплати његову фирму?
Магнитски закон назван по Русу
Магнитски законодавство названо је по руском држављанину Сергеју Магнитском, који је био ревизор у једној консултантској фирми у Москви. Његово хапшење 2008. и смрт након 11 месеци у полицијском притвору изазвали су реакцију међународне јавности и покренули истраге о корупцији, крађи и тешким повредама људских права у Русији. Сам Магнитски открио је да је дошло до енормне пљачке државне имовине коју су посредно омогућили или непосредно извршили државни функционери Руске Федерације.
Вест о хапшењу, начину поступања према Магнитском, а посебно вест о његовој смрти у затвору, изазвале су оштру осуду међународне заједнице и глобалну реакцију. САД међутим, биле су прва земља која је увела циљане санкције лицима за које је постојала основана сумња да су одговорна за смрт Магнитског на основу закона који је 2012. усвојио амерички Конгрес.