ОТАЦ ПРОФЕСОРА ФОНА ХАПШЕН ЗБОГ НЕЛЕГАЛНЕ ГРАДЊЕ?! Ђиласов Обрадовић сад испитује околности пада надстрешнице, а заборавља да у ужој породици има члана који је хапшен
Лицемерје на делу.
Док јавност и даље чека одговоре о трагедији на железничкој станици у Новом Саду, где је погинуло 15 људи, Владимир Обрадовић, бивши кандидат ССП-а за градоначелника Београда и професор Факултета организационих наука, изазива пажњу тврдњама да је истрага о овом случају "далеко од тога да буде објављена".
Међутим, најважнији детаљ који се не помиње у његовим тврдњама јесте његов отац, Љубивоје Обрадовић, бивши грађевински инспектор у општини Раковица. Љубивоје Обрадовић је 2000. године био ухапшен због сумње у учешће у криминалној групи која је била умешана у нелегалну градњу и превару купаца станова. Осумњичена група, са Љубивојем Обрадовићем, градила је објекат у улици Кнежевачка 27-б, у којем су се станови продавали по цени од 700 до 1.000 евра по квадрату, а, како се сумњало, криминална организација је зарадила око пола милиона евра.
Иако је као инспектор био дужан да заустави радове и затвори градилиште, Обрадовић је, како се сумњало, својим нечињењем омогућио да нелегална градња настави. Због тога је био ухапшен и оптужен за омогућавање наставка радова. Иако је овај скандал био велики ударац поверењу грађана у институције, Владимир Обрадовић никада није објаснио како је могуће да један од најгласнијих критичара грађевинске мафије долази из породице у којој је отац био директно умешан у један од највећих грађевинских скандала у Београду.
Поред тога, поставља се питање и зашто су студенти и њихови колеге дозволили да у комисији за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице у Новом Саду буде професор са ФОН-а, који је прешао из ДСС-а у ССП, и који је био десна рука Драгана Ђиласа. Његов отац је, као државни службеник, био умешан у један од највећих скандала у нелегалној градњи, баш као и недавно ухапшени браћа Стајић. Зашто су омогућили да особа са таквом прошлошћу, из породице повезане са криминалним радњама у грађевинској индустрији, седи у комисији која се бави темама транспарентности и законитости у градњи?
Да ствар буде још бизарнија, Обрадовић, који се сада представља као борац за законитост и етику у грађевинској индустрији, заборавља да је долази из породице у којој је његов отац, као инспектор, био директно одговоран за омогућавање нелегалне градње и превара грађана. Пре него што почне да дели моралне лекције било коме, можда би требало да објасни како је могуће да син инспектора из једног од највећих грађевинских скандала сада поставља стандарде поштења и транспарентности у градњи.