Лепа вест из Велике Плане: Избеглицама са Косова и Метохије купљено 5 кућа!

Пет породица са Косова и Метохије, које су након прогона из завичаја 1999. године живот наставиле у Великој Плани, овај октобар памтиће као месец у којем су, после седамнаест година подстанарског живота, поново добиле свој кров над главом.

Средствима која су добијена од Комесаријата за избеглице, њима су купљене куће са окућницом, па ће сада много лакше да носе тежак терет избеглиштва у сопственој земљи.

Манастир Копорин код Велике Плане: Народ Поморавља и Шумадије данас похрлио својој светињи!

Захваљујући ниским ценама некретнина али и племенитости досадашњих власника, куће су купљене за 6.650.000 динара. 

-Општина, која је била носилац овог пројекта, у куповини кућа и окућница је учествовала са пет одсто средстава.Свака породица ће добити и по 180.000 динара помоћи за куповину грађевинског материјала – каже Оливера Которчевић, начелник општинске управе за друштвене делатности.

Славиша Митић је у Плану дошао из Ђаковице. Има супругу и троје малолетне деце. Он ради у компанији „100 посто“, а супруга прима „косовски додатак“ од 8.500 динара. 

-Купили смо кућу у Великом Орашју. Кућа је сасвим у реду, а посебно нам је важно што има велику окућницу. Да имамо где посадити башту и да деца могу да се играју – каже Славиша.

Мирослав Гашић из Клине је са супругом и двоје деце живео код брата.

-Супруга је без посла, а ја се некако сналазим, радим приватне послове. Сад ће нам бити лакше, после скоро две деценије заноћићемо у својој кући. 

Милан Рибаћ из Клине живи у Великом Орашју, заједно са родитељима, браћом и њиховим породицама. Захваљујући овом пројекту Комесаријата за избеглице и општини сада ће се, са супругом и двоје деце, преселити у комшилук, у своју кућу.

-Кућа од 85 квадрата, са 35 ари плаца, плаћена је само 9.500 евра, али за мене то што знам да ће ми деца имати своје парче земље и одрастати у нашој кући нема цену – истиче Милан.

Са супругом и сином Ранко Бурсаћ је био подстанар код свог шурака.

-Кућа се налази у граду, код ОШ „Надежда Петровић“. Има 60 квадрата, треба је поправљати, али пресрећан сам. Да ми је још да ми син, који је завршио правни факултет, нађе посао, па да и ми почнемо нормално да живимо. Седамнаест година злопаћења је превише. Супруга и ја добијамо по 8.500 динара помоћи, а кад има посла радим код људи. Да преживимо - рекао је.