Српска звона од сад ће се чути и са Малте: Верници СПЦ коначно добили свој духовни дом
У овом објекту ће се држати и настава српског језика и организовати бројне културне активности са циљем очувања традиције Срба.
Српска православна црква на Малти, после много деценија, захваљујући разумевању малтешке цркве - Малтешке курије, и малтешке државе, добила је на коришћење на 25 година велелепан објекат цркве у месту Бирзебуџа на Малти.
СРПСКА ЗАСТАВА ПОНОСНО НА ВРХУ СВЕТА: Бурџ калифа у Дубаију у црвено, плавој и белој боји (ВИДЕО)
"ОВО ЈЕ ПОЧЕТАК КРАЈА АЉБИНА КУРТИЈА" Дачић у "Директно са Мињом" - оплео по лажној држави, поменуо и ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ
"ДА ЛИ СТЕ ВИ НОРМАЛНИ?" Премијерка поручила да је време за црвену линију - бесрамни твитови о покојном Тасовцу (ФОТО)
Тако је велики број верника на овом медитеранском острву коначно добио место где ће се окупљати на литургијама, али и где ће малишани који су рођени на Малти учити српски језик, културу и традицију земље одакле потичу њихови родитељи.
У овом објекту ће се држати и настава српског језика и организовати бројне културне активности са циљем очувања традиције Срба.
Како је казао свештеник Ристо Горанчић, који је по благослову епископа аустријско-швајцарског, Италије и Малте Андреја, послат на Малту, протеклих година су се верски обреди вршили у објектима у Валети, као и у објекту румунске православне цркве, али су то била привремена решења.
- Сада, захваљујући разумевању Малтешке курије, добили смо на коришћење на 25 година цркву у Бирзебуџи, која дуго није коришћена. Реч је о цркви која се зове Црква Богородице жалости, у буквалном преводу, и која је била прва парохијска црква у граду Бирзебуџа на југу Малте - каже Горанчић.
Он додаје да је то била њихова прва парохијска црква која је коришћена до 1930. године, све док није изграђена велика црква.
- Од 2002. године није коришћена. Потписали смо уговор о коришћењу те цркве и захваљујући јако брзој организацији Срба са Малте, објекат, који је био у лошем стању, успели смо колико-толико да средимо и припремимо да можемо да у њој богослужбујемо, али предстоји нам дугачак период рестаурирања црква и просторија које смо добили у оквиру те цркве у Бирзебуџи - додаје свештеник Горанчић.
Од 2014. године Малта и Италија, након Светог архијерејског сабора одржаног у Београду, додељени су новооснованој Аустријско-швајцарској епархији.
- Од тог момента бригу о Малти и Црквеној опшини Малта преузима епископ господин Андреј и црква у Бечу. Од 2014. до 2018. године била су редовна богослужења, свештеник је долазио једном у месец или два да служи свету литургију. Најактивнији у оснивању црквеног живота овде је отац Петар Пантић из Беча који се доста заложио да положи камен темељац црквеном животу овде на Малти - наводи Горанчић.
Крајем 2018. године, како додаје, одлуком епископа Андреја, на Малту први пут долази свештеник да стално буде парохијски свештеник.
- До данашњег дана, ја сам ту, помажем нашим људима онолико колико могу и трудим се да ојачам духовни и црквени живот овде на Малти. Захваљујући одлучи Курије, од пре месец дана имамо наш црквени објекат овде на Малти и то ће доста помоћи у ојачавању духовног и културног живота. До тог момента, користили смо једну цркву у Валети, а затим смо једно време саслуживали са браћом Румунима у њиховој цркви, до пре две недеље, када смо почели да служимо у нашој цркви - каже свештеник Горанчић.