МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: "Шта год да причамо, причамо о Косову, где год идемо - тамо стижемо"
Академик и песник Матија Бећковић, добитник „Светосавске повеље”, у разговору поводом награде, истиче - шта год да причамо, причамо о тзв. Косову, где год идемо, тамо стижемо.
- Ту смо постали хришћани, изабрали смо царство небеско, веру у победу истине и правде кроз векове. Ту су се под нашим именима појавили библијски ликови. На нашој земљи се поновило јеванђеље, а то је била и победа поезије - додаје Бећковић.
Докторка упозорава: Узимате ВИТАМИН Д? Пазите се, превелика количина може довести до ОЗБИЉНИХ ПРОБЛЕМА!
БРИТАНСКИ НОВИНАРИ ОДУШЕВЉЕНИ! Док ЕУ не може да набави ниједну вакцину - Србија ускоро друга у Европи! (ФОТО)
ШЕШЕЉ ИЗНЕНАДИО СВЕ УЖИВО У ПРОГРАМУ! Ево чију је вакцину примио лидер СРС (ВИДЕО)
Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" доделило му је "Светосавску повељу", уз образложење да је реч о највећем живом српском песнику чија поезија се у овим превирујућим временима јавља као охрабрење и путоказ.
После ордена Светог Саве, добили сте прву награду која у свом имену носи име Светог Саве. Шта вам ова повеља значи?
- Мене су преценили када су ме придружили претходним добитницима, међу којима је рецимо митрополит Амфилохије, а придружили су ме и толиком броју славних чланова друштва "Просвјета" које је основано пре 120 година. Да бисмо испричали њену историју, требало би нам исто толико времена, јер је свака година део успињања, падања, страдања друштва које је поделило судбину свога народа. Била је "Просвјета" и суђена и забрањивана, а основало ју је првих 35 писмених Срба у Босни и Херцеговини да би помагали наше ђаке који су се школовали по свету, да би се касније расцветала и основала своје одборе не само по целом српству него и свету.
Језик је способан да створи државу
Уписала је у своје чланове најзначајније људе наше културе и историје.
- Још у то време наши људи су знали шта је најважније за будућност и опстанак нашега народа. Постојало је веровање да је језик способан да створи државу, а неко је рекао да се и у језику неких најпримитивнијих народа крију тајне о којима филозофи и не сањају. Идеја да поезија може духовно да уједини народ и да је то јединство важније од сваког другог такође је дуго трајала. На катедрама које је „Просвјета” основала у својим одборима и пододборима говорили су Лаза Костић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Петар Кочић, Перо Слијепчевић, и то по Европи и Америци. Тамо су се по свим њиховим државама и државицама оснивали пододбори који су бројали и по хиљаду чланова. Сви су се јавили у добровољце у Првом светском рату. Срби на Аљасци су скупљали новац за помоћ породицама обешених у Требињу, а ко би већ побројао и све остале акције.
Традиција "Просвјете" се наставља, али је судбина народа данас мало другачија него у време великана које помињете. Како ви видите ту судбину?
- Будућност је неизвесна. Не знамо шта ће сутра бити, ни која ће занимања преживети, али не заборављамо шта је најважније, што су знали и оснивачи "Просвјете" - брига о култури, љубав, вера, језик, писмо. Како тада, тако и сада се надамо да има људи који ће то препознати. Било би занимљиво када би се утврдило када је први пут после Другог светског рата употребљена реч "српство". То је била једна од проскрибованих речи. У овој дигиталној ери могло би се то лако утврдити.
Свети Сава, збирно име српскога народа
Можемо ли говорити о просвети, а да не говоримо о светосављу и свему што нам је први српски писац оставио?
- Свети Сава је први српски писац чије име и презиме знамо. Било је писаца и пре њега, али не знамо њихова имена. Све што су писали и стварали, опет се у њему родило и препородило. Имамо прву здраву реченицу написану на српском језику руком Светог Саве. Не знам колико људи зна да је његов портрет у манастиру Милешева живописан по живом моделу, да је он позирао, да ми знамо како он изгледа. Његов лик би могао бити у личној карти целог нашег народа. Он је збирно име српскога народа, у њему је сачувано све што је тај народ створио и урадио и све је њиме објаснио. Упућенији од мене су одавно уочили да се није могла родити немањићка култура и цео тај славни период ни из чега, нити да та писменост настане одједном да није било писмености и пре Саве и Немање. Ниједан свети није толико присутан у животу свога народа као Свети Сава који је једва извлачио ноге из камења идући по својој земљи. Што је камен био тврђи, резао је дубље и те стопе су силазиле на дно бића његовог народа тако да можемо - тим Савиним стопама, лактовима, куковима, изворима - путовати по Савиној земљи. Коначно смо добили и Светосавски храм. То је мало ко веровао. Једино је био сигуран да се то неће десити.
