Медији у Србији највише нападају председника Вучића

На насловним странама штампаних медија током последњег квартала 2017. године било је двоструко више негативних, него позитивних текстова о председнику Србије Александру Вучићу, чиме је настављен тренд да број негативних текстова о њему премашује број позитивних, показује последње истраживање "Квартални Медијаметар, анализа штампаних медија у Србији".

Вучић је био тема највећег броја текстова на насловним странама и током целе године, а о њему је написано и највише негативних текстова, показују налази истраживања.

На основу 8.652 обрађена текста на насловницама током целе 2017. године, 3.042 насловница је било о Вучићу, 843 о министру спољних послова Ивици Дачићу, а трећа по заступљености на насловницама је премијерка Ана Брнабић са 653 текста.

Када су у питању опозициони лидери, најзаступљенији су током прошле године били председнички кандидати Саша Јанковић, председник ПСГ, са 875 текстова на насловним странама и Вук Јеремић, председник Народне странке, са 641 текстом.

Текстови у којима се спомињу Јанковић и Јеремић су негативни у 17 одсто случајева.

Медијска аналитичарка и методолошкиња истраживања Даница Лабан навела је да је три четвртине свих текстова написано у форми извештаја, од чега је најмање неутралних извештаја било у листу Информер, а највише у листу Данас.

- Вест је као форма апсолутно најмање заступљена на насловницама, она заузима око 1,2 одсто насловница. Политички живот и убиство певачице Јелене Марјановић су две убедљиво најзаступљеније теме, док се регионална тематика налази на трећем месту. Настављен је тренд негативног извештавања о регионалним односима у којима се јавност подсећа на сукобе и нерешена питања, па је 57,55 одсто свих текстова о региону било негативно конотирано - истакла је Лабан.

Прошле године је најзаступљенија тема у српској штампи била политика, којој је било посвећено 38,24 одсто свих текстова на насловницама, а од октобра до децембра прошле године забележен је и велики број текстова о медијима на насловним странама, највише негативних написано је о телевизији Пинк и дневном листу Информер. 

Од појединачних тема, у последња четири месеца прошле године, највише позитивних текстова написано је о Русији - 45,21 одсто, а најзаступљенији страни актер је, као и у претходним "мерењима" Владимир Путин, са 167 текстова. Лабан наводи да је у српској штампи већина текстова небаласирана, са ставом једног или више саговорника са истог становишта, док је баланс присутан у 18,92 одсто текстова у прошлој години.

- Нема ниједног медија који на насловницама има више од 30 одсто балансираних текстова - нагласила је Лабан.

Нови извештај Кварталног медијаметра, који припремају Институт за јавну политику и Медијски архив "Ебарт", обухватио је период октобар - децембар 2017. године, а обрађено је 2.167 текстова са насловница Политике, Вечерњих новости, Блица, Данаса, Курира, Ало и Информера. 

Представљени су и збирни резултати за целу 2017. годину на основу обрађених 8.652 текста, а у анализу насловних страна укључени су и недељници Време, НИН, Нови Магазин, Недељник и Печат.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић рекао је да су током прошле године недељници критички писали о власти, као и да су "радикално критични" били НИН и Време, док су Нови Магазин, Недељник и Печат били "умерено критични". 

- Медијски пејзаж је плуралан и поларизован, слобода изражавања постоји. Постоји подела на провладине и критичке медије, а критика ''оних других'' се врши тако да оних који критикују уопште нема или тако што се они на неки начин стигматизују - казао је Станковић.

Додаје, да су насловне стране недељника највећим делом сугестивне текстуално-визуелне оптужбе или опозициони плакати, а одлика свих недељника је "садржинска и реторичка искључивост".

- Власт се персонификује и везује за Александра Вучића, а доминантна карактеристика критичког дискурса је негативна опсесија председником Србије - навео је Станковић.