МЕЛОДИЈОМ НАСЛИКАО СРПСКЕ ПРЕДЕЛЕ: Млади виртуоз одушевио Москву ХАРМОНИКОМ
Милан Милићевић, деветнаестогодишњак из Винче, однео престижну награду на светској хармоникашкој Олимпијади у Москви
Иако живимо у ери новокомпоноване музике "инстант" трајности и квалитета, оне која "нема душу" јер прати клишетиране светске трендове - са друге стране оваквог света ипак постоје и они ретки, који умеју да препознају праве вредности музичке уметности и да је публици дочарају у најлепшем облику.
Један такав млади уметник препознат је ове године на Светској олимпијади уметности у Москви, где је освојио прво место и гран-при награду, потиче из београдског насеља Винча, а зове се Милан Милићевић.
Како је било наћи се пред 60 врсних такмичара светске музичке сцене у Москви, какав је положај данашњег уметника у Србији, који је његов рецепт за успех и шта очекује у 2017. години – открива за портал SrbijaDanas.com овај млади виртуоз.
Таленат по очевој линији
Након десет година активног свирања хармонике и наслеђивања талента за овај инструмент по очевој линији, Милан подсећа на причу о свом првом сусрету са овим инструментом.
- Тата је свирао хармонику, али аматерски, увек је имао обичај да преслушава различите композиције... Мотајући се увек око њега, слушао сам ту музику и мени и мом брату се полако јавила жеља да се опробамо са таквим инструментом. Почетак музичког школовања нам је био у Гроцкој, а после сам наставио свирање у средњој музичкој школи – рекао је Милан.
Иако иза себе има неколико наступа (Сокобања, Топола, Москва) на којима је освојио велика признања, Милан је тајну свог успеха објаснио сталном вежбом и упорношћу, али и професионалним умсеравањем у средњој музичкој школи "Др Војислав Вучковић".
- За време такмичења, вежбао сам и по десет сати дневно. Након школских обавеза, тада се све слободно време искористи на додатно усавршавање. За светска такмичења потребно је велико одрицање – признао је Милан додајући како „вежбом увек постаје бољи и побеђује самог себе“.
Припреме за Москву
За такмичење у Русији Милићевић је спремао чак 20 нумера, од којих су 16 изузетно тешке и захтевне. Кроз неке нумере било је неопходно дочарати атмосферу и амбијенталност одређених градова.
- Једна од таквих композиција је „А Парис“ – ту треба показати технику, али и дочарати сву лепоту коју Париз носи са собом, јер је тај град описан у композицији и потребно је приближити слушаоцима максимално атмосферу и чари француске престонице, а то је најтеже. Тек кад се технички савлада песма, онда тек музика може да проистекне из свега тога - казао је Милан.
Ван сваког клишеа: Од народне до Синатре на хармоници
У свом репертоару песама, Милан се, поред народне музике коју најчешће изводи, похвалио низом различитих жанрова као што су класична музика, варијете, сплет балканских мелодија, џез, валцер, танго а понекад и рок енд рол.
- Често ми се деси да за брата или друштво скинем мелодије, па одсвирам неку добру песму од Синатре, АЦ/ДЦ, Металике, а посебно воле на хармоници и Београдски синдикат... Највише волим народне мелодије са Балкана, међу њима и севдалинке, циганске, румунске и бугарске мелодије – рекао је Милићевић, објашњавајући како и данас људи „носе у генима етно музику, али не могу себи то баш тако лако да признају“, као и да „превише комерцијализације неких аутора доводи до трендова који имају инстант трајање, али је музика правих вредности - сигурно народна.“
Свако такмичење једнако битно
Одскочна даска у музичкој каријери којој је претходила награда у Москви било је признање у Сокобањи у јуниорској категорији 2015. године, а 2016. био је апсолутни победник међу сениорима. Милану је свако такмичење једнако важно и на сваком се максимално труди:
- Много ми значи свако такмичење, било да је у Србији, светско или европско. Освојити неко признање или награду - то је својеврстан пример нечијег поштовања и знак да вредите у музичком свету – казао је Милан.
"Пшеничица, ситно семе" купила жири из Москве
Ове године у мају, Милан је имао прилику да наступи на престижној светској музичкој Олимијади у Москви, где је освојио прво место. Свирао је варијете али и националне мелодије као што су „Пшеничица, ситно семе“, „Разболе се шимшир лист“ и „Влашке мелодије“.
- Прошарао сам репертоар, из сваке области сам показао стилске разлике и богатство српскх мелодија. Сваки крај је други стил и друга прича - а мој задатак је био да насликам српске пределе и атмосферу који наши крајеви носе – казао је наш саговорник.
Максимално сконцентрисан, без треме, без дилеме у своје способности и квалитете, хотећи да узврати свом ментору и родитељима на безрезервној подршци током напорних припрема, изашао је пред пуну халу, одсвирао своје композиције, након чега га је сачекао громогласан аплауз.
Победник "Миличевич"!
Од 60 кандидата, освојио је прво место, као и максималних 100 бодова, што га је посебно одушевило. Кад је комисија на руском прочитала презиме "Миличевич" и поклонила му признање и пехар, Милану се све чинило нестварно, јер овакав пласман није очекивао.
Ово признање му је од посебног значаја, између осталог и због тога што је оно од стране великих институција на којима се проучава српска национална музика.
- Велики број српских песама се обрађује на руским музичким академијама. Руси воле нашу музику због јединствене орнаментике, динамике која је врло специфична у нотним записима... То је музика која се интерпретира према осећају, за разлику од класичне музике која се изводи по принципу - како пише тако се изводи – рекао је Милан.
- Поред фруле која најбоље чува нашу традицију, Срби највише и најбоље прихватају хармонику, она им је навише приближна, најприхватљивија – поручио је млади хармоникаш.
Подршка
Највећа подршка током такмичења али и генарално у музичком обазовању су му родитељи и брат.
- Брат је такође завршио нижу музичку школу а касније се упустио у фолклорне воде, тако да он од тад игра како му ја свирам - нашалио се наш саговорник.
Велику заслугу дугује ментору који је „увек насмејан, позитиван, који га охрабрује и његов час је као школски писмени задатак - има увод, разраду и закључак заснован је на вредном раду“.
- Он је тај који, кад ме види да нисам сигуран, бодри речима: „Хајде, можеш ти то“. Онда мало по мало и ја се на крају комплетно спремим за такмичење – рекао је саговорник.
Положај уметника у Србији
- Уметник као уметник се код нас генерално не цени довољно, тешко да може да направи код нас нешто профитабилно, јер је наступила друга музичка ера. За разлику од тога, у Русији на пример, доста изучавају своју националну музику и истичу је, док се код нас мање изучава – рекао је Милан.
Како је рекао, највећа жеља у наредној години му је да упише музичку академију, а дугорочни, животни сан му је да постане уметник на свом инструменту, и за то ће се залагати "вредним радом и трудом". Притом, он наглашава да „бити хармоникаш и бити уметник није исто, јер уметник зна да свира баш све“.
Рецепт успеха
Рецепт за успех Милана Милићевића је врло једноставан и кратак, он успева само ако се придржавате правила које гласи: „паметно вежбање“.
- Има оних који вежбају по 15 сати, али без ефекта. Довољна су и два сата , али квалитетна, са максималном укљученошћу – саветовао је наш саговорник, додајући да је за све то потребан један предуслов – а то је љубав према инструменту на коме се изводи, без тога се не може.
- Постићи нешто у животу, школовати се и завршити факултет, али након свега оставити нешто у животу, постићи резултате по коме ће вас људи памтити, добити место у музичком свету - Миланов је циљ на дуже стазе који ће уз овако дисциплинован дух и карактер једног дана сигурно бити и остварен.