Михаило Јањић: На северу Србије спроводи се девастирање српског националног идентитета
Политички аналитичар Михаило Јањић упозорава да је српски национални идентитет у Војводини угрожен системским политичким, културним и економским процесима који доводе до његовог постепеног разарања. Како каже, алармантни проблеми као што су инфилтрација антисрпских снага и растућа сепаратистичка реторика представљају озбиљан изазов за будућност српског народа у овом делу Србије.
“Године 2017. покренуо сам иницијативу за израду Платформе за очување српског националног идентитета у АП Војводини. Окупивши тим правника, историчара, новинара и студената, већ наредне године реализовали смо ову идеју, израдили документ и представили га јавности.
Оно на шта смо упозоравали пре осам година, данас се, нажалост, остварује пред нашим очима. Политички, културни и економски процеси, усмерени на системско слабљење, довели су до девастирања српског националног идентитета на северу Србије.
Само део ових процеса иза којих стоје што унутрашњи, што спољашњи фактори, а најчешће је реч о отвореној симбиози и кохабитацији те две опције, толико је изражен и видљив, да је у крајњем резултату постао осион и слободан да врши насиље.
Такав осион и неконтролисан утицај не само да нарушава темеље српске државности, већ дубоко утиче и отвара простор за даљу ерозију српског националног идентитета.
Неки од најозбиљнијих детектованих проблема које смо акцентовани били су:
- Сегрегација Србије и Војводине као два појма, било да се ради о аутономашким тенденцијама, сепаратистичким тежњама или „фолији“ званој регионализација по европском моделу
- Дубока инфилтрација антисрпских снага у културне токове, стварање сепаратистичко-„културних“ либералних картела и готово потпуно преузимање те сцене
- Експанзионе тендеције појединих држава из окружења, као и све присутније ревизионистичке идеје, које су од минорних и радикалних идеја, у појединим случајевима практично постале званични или полузванични национални програми
- Прљави капитал хрватских тајкуна, који су посредно постали власници најплоднијих ораница у Војводини и на тај начин могу водити једну врсту специјалног рата
Постоје и они проблеми који се не одвијају “испод жита” попут наведених, већ су очигледни и видљиви попут хиперпродукције мађарских пасоша, што за ревизионарске снаге представља дугорочан и визионарски пројекат, који краткорочно решава егзистенцијално питање дела становника покрајине без обзира на националост, али демографски и социолошки на дуже стазе ствара озбиљан проблем.
Затим, битан фактор у разградњи српског префикса игра и манипулација иначе лојалним националним мањинама, где поједини експоненти истих, кроз систем или кроз медијску манипулацију, стварају вештачке и на терену неутемељене тензије и осећај притиска или несигурности који не одговора реалном стању ствари.
Истовремено, развија се пројекат где читаве општине у овом делу Републике Србије готово стопроцентно не познају и не желе да познају српски језик, а сегрегација се додатно подстиче кроз позитивну дискриминацију оличену у накарадно дефинисаним законским и подзаконским одредбама о правима мањина, нарочито оне које дефинишу систем образовања, па се формирање издвојених група по националном и језичком кључу подстиче, уместо да се, као у сваком уређеном систему, ради на даљој интеграцији и постизању друштвеног јединства као императива.
Такође, поједине образовне и друге институције у потпуности су заробљене и даље имају својства плена револуционарних петооктобарских снага, па представљају генератор људства, ресурса и идеја за њихову борбу.
Занемарили смо и чињеницу да близу 300 вехабија, додуше примирених и само тренутно без агресивних тенденција, живи у околини Новог Сада, уз инструкције и догматизацију, а тај број се константно повећава. Реч је о званичним обавештајним информацијама али и о информацијама за које сваки Новосађанин врло добро зна.
Изнад свега наведног а највидљивије широј јавности односи се на јавну пропаганду такозваног војвођанског идентитета, војвођанске нације, академије наука и уметности, заставе, Статута и, пре свега, фантомског тзв. војвођанског менталитета.
Због свега наведеног, док је још време, потребно је на првом месту да систем препозна проблематику и степен њене изражености, а да кроз деловање како одговарајућих различитих државних институција, лојалног невладиног сектора, политичких фактора, па на крају крајева и самих грађана успостави механизме и спречи даље систематско разлагање националног интереса и суштинског културног и другог идентитета“ закључио је Јањић.
