Милутин је нашао очеве кости из 1945. године: Сад знам где свећу да му упалим

- После толико година дошло је на ред да се открију посмртни остаци мога покојног оца и његовог саборца. Моја породица је много тога претрпела и сада бар знам где су очеве кости, знаћу где да му свећу палим - овако је Милисав Милутиновић (76) сузних очију у среду причао о резултатима истраге Комисије за проналажење тајних гробница на територији Чачка, која је у Придворици, на планини Јелици, открила гробницу у којој су посмртни остаци Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини, који су, према сведочењу мештана, зверски убијен уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти.

Према речима Милисава, његов отац и Радоњић убијени су 6. новембра 1945. године на Јелици и затрпани у ископану рупу, без икаквог обележја.

При крају решење афере "смрдљивих зграда", становници се селе у комшилук

С десне стране Бетон хала, с леве Аустроугари: Ево због чега Ушће није одувек било симбол Београда

- Мој отац је био у Краљевој гарди и нормално је да је приступио Југословенској војсци у отаџбини, као такав је у јесен 1944. ухапшен и отеран у затвор. Добио је услов да стреља своје саборце на Борчевом игралишту како би био ослобођен. Међутим, уочи тога дана је побегао из чачанског затвора. Јавио се само мојој мајци, а сакрио се у Рогачу код снахе. За њим је одмах кренула потрага. Ухапсили су мајку и мене, тада сам имао пет и по година и држали нас у затвору 14 дана - казао нам је Милисав.

Потера је кренула 6. новембра 1945. Опколили су место у којем су се крили, а мој отац и Радоњић су се предали, док Драгослав Вучићевић звани Црњак то није хтео да учини, већ је активирао бомбу и убио се. Ову двојицу су везали и тукли, одвели их у штаб где су их пребијали до мрака, а потом су их упрегли у запрежна кола која су вукли све до Придворичке јаруге, где су их на најсуровији начин поклали - рекао је Милутиновић.

Наредба

- У новембру 1945. били су први избори на којима су комунисти морали да победе и то је тада била наредба. Органи унутрашњих послова су добили наређење да крену у чишћење терена где је по процени било око 1.200 отпораша. Акција је предвиђала да не буде преживелих, да нема привођења и да се егзекуције раде на лицу места - тврди Давидовић.