МИНИСТАР ЂУРИЋ НА САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УН: Ситуација на Косову се погоршава, а Срби плаћају цену! Режим Аљбина Куртија мора бити заустављен

Ђурић је захвалио генералном секретару УН Антонију Гутерешу, као и специјалној представници генералног секретара и шефу Унмика Каролин Зијаде на њиховим сталним напорима у спровођењу мандата који је Унмику поверен Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

„Став Србије остаје јасан и доследан: снажно подржавамо континуирано присуство и пуно ангажовање Унмика. После више од 25 година, мандат мисије још увек није испуњен, а изазови на терену постају све сложенији из дана у дан. Улога Унмика није само релевантна – она је неизоставна“, назначио је Ђурић.

Министар је истакао да међународни принципи морају се поштовати једнако и доследно.

„У години у којој обележавамо 80. годишњицу од оснивања ове највеће светске организације и усвајања њеног најважнијег акта - Повеље Уједињених нација, верујем да сви морамо да се запитамо да ли смо данас ближе или даље од циљева које смо заједнички зацртали. Често имамо прилику да у овом здању чујемо изјаве о потреби и значају пуног поштовања Повеље УН, а посебно принципа који гарантују заштиту суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава. Поносан сам што сам представник државе која је доследно посвећена поштовању Повеље УН и њених темељних принципа, укључујући неопходност поштовања територијалног интегритета и суверенитета, како свог, тако и свих других држава чланица УН. Стога је природно да очекујемо да ова правила важе за све државе чланице и да се једнако примењују на све, укључујући и Србију“, рекао је Ђурић.

Уверен је да су сви свесни последица преседана који је учињен 2008. године једностраним проглашењем независности Косова.

„На време смо упозоравали да, када се једном принципи међународног права прекрше, питање је како изаћи из овог ’зачараног круга’. Свака земља може имати своје ’Косово’. И, заиста, од 2008. године видимо све већи број ситуација у којима се доводе у питање статуси разних региона, покрајина, територија суверених држава чланица ове организације. После косовског преседана, управо овај Савет безбедности је био преоптерећен суочавањем са последицама тог преседана“, указао је шеф српске дипломатије.

Ђурић је посебно указао да се ситуација на терену, на Косову погоршава, а да Срби плаћају цену, илуструјући то тек поједним из низа инцидената који, како је рекао, представља узнемирујући и опасан образац који се огледа у речима Аљбина Куртија да „Срби морају да пате и да плате“.

Он је набројао да је Приштина последњих месеци ескалирала кампању систематске демонтаже српских институција широм Косова, што нису само симболични поступци, већ имају директне, болне свакодневне последице по људе, с обзиром да су укинуте плате, пензије, социјална помоћ хиљадама српских породица, а основна средства за опстанак многих Срба доведена у опасност.

„Ове године, 15. јануара, били смо сведоци координисаних напора Приштине да затвори српске институције у Косову Пољу, Грачаници, Липљану, Великој Хочи, Ораховцу и другим енклавама јужно од Ибра. То није била само политичка провокација – био је то прорачунати покушај брисања колективног идентитета Срба у тим срединама. Тешко је замислити да било ко могао да сматра да такви поступци у складу са дијалогом или помирењем. Само неколико недеља касније, 21. фебруара, центри за социјални рад у четири општине са српском већином на северу су насилно затворени, чиме је више од 1.500 угрожених појединаца остало без приступа основним услугама. Како у таквим околностима озбиљно говорити о нормализацији или изградњи поверења?“, запитао је Ђурић.

Примери које је навео, додао је, поново враћају на питање које се поставља већ 12 година – када ће бити успостављена Заједница српских општина.

„Одговор, као што је јасно показано Куртијевим поступцима, јесте да у Приштини не постоји политичка воља да испуни ову правно обавезујућу обавезу. Уместо тога, видимо етно-националистичку стратегију изграђену са циљем изазивања страха, застрашивања и изопштавања. Оно чему сведочимо није случајно – то је директно испуњење обећања самог Аљбина Куртија. У септембру 2023. године изјавио је да ће ’Срби морати да пате и да плате’. Те речи нису пука реторика. Постале су политика. А њихове последице се одвијају пред нашим очима“, упозорио је Ђурић.

Навео је да је иста стратегија била и срж Куртијеве изборне кампање уочи избора одржаних 9. фебруара, будући да су услови за учешће Срба били све само не слободни или поштени.

Било би, каже, тешко описати те изборе као слободне и поштене у било ком смислу.

Подсетио је да више од месец дана нису објављени званични резултати избора на Косову, наводно због софтверске грешке, да би на крају једно посланичко место, које је с правом припадало српском представнику, практично одузето.

„То је учињено кроз оркестрирано учешће етничких Албанаца да гласају за представника кога је одабрао Курти, чиме је том кандидату омогућено да победи не кроз подршку српске заједнице, како прописује Устав, већ претежно гласовима Албанаца. Да парадокс буде још јаснији – када је претходних година било сличних случајева, када су Срби наводно гласали за кандидате из других заједница, такви избори су брзо поништени. Овакво играње са системом гласања и праксама подрива не само демократски интегритет већ и поверење у институције које би требало да гарантују правичност и заступљеност свих заједница. Већ смо раније видели овај исти образац који се јасно одражава у еклатантном кршењу члана 96. став 5. тзв. ’Устава Косова’. Именовањем представника у претходној тзв. Влади Косова без легитимне изборне подршке српске заједнице, јасно је нарушен сам дух члана 96. став 5. Ова одредба није била осмишљена да испуни етничке квоте на папиру, већ је требало да гарантује истинско политичко учешће мањинских заједница у приштинским институцијама. Закон је био јасан, али је стављен по страни због политичке користи“, навео је Ђурић.

Министар је рекао и да је Куртијев режим недавно покренуо широку кампању прогона виђенијих Срба на Косову због учешћа у протестима крајем 2022. године, упркос писаним гаранцијама које су Европска унија и Сједињене Америчке Државе дале у децембру 2022. године, уз уверавања да ниједан Србин неће бити ухапшен или кривично гоњен због учешћа у тим демонстрацијама.

Супротно томе, напоменуо је Ђурић, 37 Срба је произвољно приведено под овим оптужбама.

„Сведоци смо још једног јасног показатеља да је Курти решен да спроведе у дело своје речи да ће ’Срби морати да пате и да плате’“, подвукао је министар.

Набројао је и да је од доласка Куртија на власт, Косово напустило 20 одсто преосталих Срба, док се број напада на Србе увећао за више од 50 процената. Такође, навео је да је више од 200.000 Срба расељено од 1999, а мање од два одсто је успело да се врати.

„Ово није само статистика. Ово је тешка осуда реалности на терену - реалности на коју се сувише често реагује заглушујућом тишином“, констатовао је Ђурић.

Подсетио је да је од успостављања међународног присуства на Косову забележено 9.530 етнички мотивисаних инцидената, а да су се само у извештајном периоду догодила 63 таква инцидента, те да су у 25 случајева директно су умешани припадници Косовске полиције.

„У четири таква случаја нападнута су деца. Тринаест младих особа је приведено и подвргнуто физичком насиљу. Какву поруку шаљемо будућим генерацијама? Какву будућност ми то обликујемо? У кући Милице Михајловић, самохране мајке из Звечана је извршена преметачина а њеном сину су претили смрћу они који би требало да спроводе закон. Да ли је то нова реалност која се намеће Србима на Косову и Метохији? Јер како ми то видимо, то није суживот. То је репресија“, јасан је Ђурић.

Поручио је да за Србе, Косово није само 13 процената територије.

„Оно је само срце тога ко смо ми. Оно је дом наших најсветијих манастира, седиште наше Цркве и темељ нашег идентитета. Неприхватљиво је да се патријарху Српске православне цркве ускраћује право да посети Пећку патријаршију у Европи 21. века, упркос присуству више хиљада међународних представника. Да ли је ово слика модерне, мултиетничке демократије у коју Приштина жели да свет поверује? Или је ово пажљиво приређена илузија? Оно што Курти ради Србима на Косову и Метохији није чин бриге о грађанима. То је циљани, смишљени и систематски етнички реваншизам“, нагласио је министар Ђурић.

Он је истакао и да дијалог остаје једини одржив пут напред, али мора да се заснива на поверењу.

„Слика коју сам вам данас представо је тмурна. У оваквим околностима, тешко је говорити о успостављању поверења, што је, сложићете се, предуслов сваког дијалога, па и дијалога између Београда и Приштине. Верујемо да је у овом моменту потребна нова снага и енергија која ће оживети дијалог, који већ дуже време нема стварног напретка и резултата. У том смислу, нови специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине нема нимало лак задатак, али зато има нашу пуну подршку да у овим тешким околностима учини све што је у његовој моћи да успостави неопходно поверење између свих страна у процесу“, рекао је Ђурић.

Сматра да је најбољи пут за „оживљавање“ дијалога изградња преко потребног поверења кроз економску сарадњу и инфраструктурно повезивање, уз паралелне напоре на спровођењу свих до сада преузетих обавеза.

Напоменуо је и да ће улога Европске уније, САД и других партнера у наредном периоду бити кључна, због чега је позвао на снажнији ангажман, како би дошло до наставка дијалога и проналажења компромиса.

Србија ће, као и до сада, настојати да буде конструктиван и кредибилан партнер у дијалогу, а специјални представник Европске уније Петер Соренсен може да рачуна на пуну сарадњу Београда, подвукао је Ђурић.

„Све ово о чему сам данас говорио мора бити ’аларм’ за међународну заједницу. Куртијев режим мора бити заустављен у његовој самопроглашеној мисији да ’Срби морају да пате и да плате’“, рекао је шеф српске дипломатије.

Апеловао је на Савет безбедности да озбиљно реагује како би спречио непоправљиву штету по опстанак Срба на простору Косова, као и дестабилизацију читавог региона.

„Уверавам вас да Србија остаје јасно опредељена за изградњу мира и стабилности, како на Косову и Метохији, тако и у читавом региону. Упркос томе шта неки мисле и како бирају да делују, уверен сам да дијалог нема алтернативу. Верујем да и ви делите мој став. Србија ће увек бити на страни дијалога. Ипак, не смемо заборавити да „ди“ у дијалогу означава учешће две стране“, закључио је министар Ђурић.