Сјајне вести стигле: Држава ће дати 150.000 кућа, а познато ко ће имати право да их купи!
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић оценио је да је Национални тим за препород села Србије "добар пример" јединства и "успешног" решавања питања од националног значаја.
Наводећи да не прихвата да је Србија подељено друштво, министар и председник Партије уједињених пензионера Србије је рекао да је могуће пронаћи заједнички именитељ за решавање "крупних државних и националних питања".
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Још 2.080 оболелих, преминуло 19 лица: Вирусолог открива која ствар може да нас заштити од новог соја
Милан Кркобабић у новом саставу Владе Србије: Преузима вођење министарства за бригу о селу
Обновити СРПСКО СЕЛО! Кркобабић за оживљавање пољопривредних задруга, нуди помоћ државе
- Желимо да дођемо до измене и допуне закона и да ту дефинишемо и село. Да ли ће се оно ту звати “сеоска опшина” или некако другачије, још увек не знам, али важно је покренути то питања. Село мора бити и у закону – каже Кркобабић.
Предлози чиме да се баве људе на селу
Како каже, важно је да будућег пољопривредника или оног који жели да прошири свој посао, држава усмери и помогне му да оствари бољу зараду.
- Спремамо конкретне предлоге чиме могу да се баве људи на селу и да када уложе новац, знају када могу да очекују да се тај новац врати. На пример, за десетак година у Европи порашће потреба за боровницама. Ми сада имамо око 2.500 хектара под боровницом и то можемо да проширимо до 20.000 хектара. То значи да се по хектару, како каже професор Кесеровић, може да одбаци од 12 до 15 тона боровнице. Цена је 5,60 евра, ја узмем и мало смањим на 4 евра, а када се то срачуна добије се око 60.000 евра по хектару, што није мало. Ми данас са једног хектара зарадимо 1.000 долара. Данци зараде 17.000, Холанђани 24.000 долара. Ово је за неверовати. Кључ је да променимо структуру. Наравно да није циљ да сви гајимо боровницу, а ни она не може да успева на сваком месту – објашњава Кркобабић и додаје да све захтева озбиљан рад и примену агротехничких мера.
- Ми имамо шансу да тих 1.000 долара по хектару подигнемо за почетак на 2.000. То је начин где имамо простора за зараду – додаје Кркобабић.
Оформљено 800 задруга
Каже да улагања нису мала, и да долазе до 40.000 евра по хектару, па Кркобабић додаје да је задруга важна за постизање добрих резултата.
- Један домаћин не значи много, али удруживањем могу да постигну нешто. Ово захтева озбиљна улагања и посао није лак – каже Кркобабић.
До сада је оформљено 800 задруга, рекао је министар Милан Кркобабић.
- Србија је увек имала тај задружни покрет од Светозара Марковића од 19 века. Срби су и живели у неком облику социјалних задруга, а онда су прешли у организациони облик који даје најбоље пољопривредне резултате. И зашто задруга у Србији? Мали посед, просечно не прелази шест хектара. Ако се не удружиш тешко да можеш да опстанеш - рекао је Кркобабић.
Кркобабић се осврнуо и на пољопривредне пензионере, њих око 164.000 који приме мање од 11.272 динара.
- Ко ће да се радује са 11.000 динара, од тога као јединог извора прихода не може да се живи. Наравно, он има своју окућницу, своје имање. И наш циљ је да оснажимо та домаћинства. Има око 570.000 домаћина, просечне старости 62 године. Ако очекују да живе само од пензије тешко, али ако им створимо услове на овакав начин, али и да млади остану ту и наследе та домаћинства, онда могу да буду и срећни - истакао је Кркобабић.
Кркобабић је поновио да не прихвата да је Србија подељено друштво и да можемо да нађемо заједнички именитељ. Подељени смо онолико колико желимо, а ако желимо нешто да решимо нема подела.
За нове задруге 7,5 милиона. Младима на селу куће са окућницом
Кркобабић је рекао и то да је 7,5 милиона динара је издвојено за нове задруге, а 15 милиона за постојеће задруге.
Према Кркобабићевим речима, кроз јавни позив омогућиће се и младим брачним паровима да добију кућу са окућницом на селу.
- Хоћемо да празне куће које су у Србији њих 150.000, ићи ће јавни позив, да омогућимо да млади брачни парови добију те куће са окућницама. То су неке кључне ствари које су пред нама. Иде и иницијатива за поделом бесплатне земље. Ту је и кључна једна ствар, а мислим и да министар Недимовић дели то мишљење, а то је да се ускоро дефинише гарантни фонд за један низ стратешких пољопривредних производа. Тако ће сељак, пољопривредник, земљорадник знати због чега ради. Прича о селу је прича шире од пољопривреде. Ту је прича и о инфраструктури, култури, и о социјалним збивањима. Сви ти наши министри имају простора, ја бих рекао, да се разиграју на тој причи - закључио је Кркобабић.
